"Gluma je posao kao i svaki drugi i ne smete dozvoliti da vas ponese uspeh" Ljilja Stjepanović: "Moju karijeru su obeležile Selo gori i Ljubav, navika, panika"
Dramska umetnica prva je dobitnica nagrade "Radivoje Lola Đukić", a nakon uručenja za Kurir otkriva kako su izgledali njeni počeci i govori o planovima za 2025. godinu
Pozorište na Terazijama proslavilo je u ponedeljak svoj 75. rođendan, a prva dobitnica novoustavnovljenog priznanja za životno delo "Radivoje Lola Đukić" jeste Ljiljana Stjepanović. Gotovo pola veka Ljilja je zvezda ove kuće, ali je odigrala sjajne uloge i na televiziji. Na Pinku ćemo je od Nove godine gledati u seriji "Ljubav u tišini", ali i novom film "Tapija" mladog Luke Mihailovića, o čemu je govorila za Kurir.
- Ovo je nagrada za ljubav i vernost. Na Terazijama sam bila stipendista i tu sam provela ceo svoj radni vek. Počastvovana sam što nagrada nosi ime velikog Lole, s kojim nikad nisam imala sreće da radim. Sada s ovim priznanjem u rukama imam osećaj kao da sam ga znala čitav život - rekla je glumica, koju su kolege pozdravile ovacijama.
Sećate li se svojih glumačkih početaka?
- Došla sam ovde još tokom studija. Starije kolege su nas podržavale i gurale da uđemo u razne predstave. Sećam se i sad, u mojoj garderobi sedele smo pokojna Branka Mitić i ja. Te njene anegdote, to nikada neću zaboraviti, ali i sa koliko energije je u tim poznim godinama ona radila predstave. Meni je to bilo fascinantno, a negde je i mene pokretalo. Recimo, ona se u osamdesetim godinama pela na drvo na sceni, što je meni bilo neverovatno. Ta vitalnost koju ova scena podrazumeva zaista dugo traje.
Koja vam je omiljena uloga u mjuziklu?
- U mjuziklu "Cigani lete u nebo". Igrala sam i u prvoj varijanti, i u prvoj podeli, i u drugoj podeli. Nažalost, isto babu. I kao mlada sam bila baba Izergil. Prvu predstavu je režirao Čeh Petar Novotni i od njega sam dobila najveći kompliment u životu. Postala sam prvak Pozorišta na Terazijama sa tom predstavom i sa tom ulogom. On je prišao mojoj majci posle premijere i rekao: "Hvala vam što ste rodili Ljilju." To je za mene bilo nešto u tim godinama zaista neverovatno i dalo mi je krila da nastavim dalje. Onda mi je i Vladimir Lazić ponudio drugu varijantu, pa sam i tu igrala Izergil.
Na Pinku kreće nova serija "Ljubav u tišini", koja se bavi Romima. Kakvu ulogu imate?
- Igram neki finu gospođu, a u duši sam Ciganka. To je prava uloga za mene (smeh).
Snimali ste nedavno u okolini Šapca novi film Luke Mihailovića "Tapija".
- Radila sam s ekipom mladih ljudi. Mislim da će ovo biti dobar i gledan film. Kad sam bila mlada, bile su samo dve akademije, u Zagrebu i Beogradu, i mogli smo da biramo šta ćemo raditi. Danas ima puno glumačkih škola, ali i posla. Naš posao je takav da, ako ne radiš ništa, više nisi glumac.
Kakav savet imate za te mlade?
- Moja unuka Ksenija je glumica i učim je da ostane svoja i normalna. Gluma je posao kao i svaki drugi i ne smete dozvoliti da vas ponese uspeh. Posao morate raditi s ljubavnu i onda će postati i vaš život.
Radite li prvi put horor?
- Moja baka se pravi blesava da ne zna ništa o toj tapiju. Upoznala sam u Šapcu puno mladih kolega, pa se i osećam mladom. Luku sam upoznala na snimanju "Kalkanskih krugova" i zato sam i prihvatila ovu epizodu.
Po čemu mislite da će publika najviše da vas pamti?
- Po ulozi Radojke u seriji "Selo gori", ali i po Kići iz serije "Ljubav, navika, panika". Te dve uloge su obeležile moju karijeru.
Zašto se nije ponovila takva serija?
- Teško je napisati dobar sitkom. Mladi mi danas viču na ulici Kićo.
Ljilja o ulozi Radojke