Kneginja Ljubica nosila je uvek 2 pištolja, jednim je ubila Miloševu ljubavnicu: Želeo je da mu sluškinja rodi naslednike, a ona je želela osvetu Obrenoviću
U vreme Drugog srpskog ustanka, dok je u kući dvorila Miloša i vojvode, koji su pokunjeno većali šta dalje da čine u borbi s Turcima, kneginja Ljubica im je rekla: „Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo!”
Ljubica Vukomanović imala je 21 godinu kad se 1806. udala za pet godina starijeg Miloša Obrenovića, tada jednog od vođa u Prvom srpskom ustanku. U braku s njim provela je 37 godina i rodila je osmoro dece, među njima i naslednika prestola Mihaila.
Imala veliku ulogu u društvenim i političkim dešavanjima u Srbiji u prvoj polovini 19. veka. Bila je veoma pobožna i nastojala da čini dobra dela kako bi otkupila božju milost za svoje potomke. Bila je otresita i samostalna, i velika potpora mužu. U vreme Drugog srpskog ustanka, dok je u kući dvorila Miloša i vojvode, koji su pokunjeno većali šta dalje da čine u borbi s Turcima, kneginja Ljubica im je rekla: „Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo!”
Odevala se jednostavno, kao i druge bogatije žene tog doba, mada je u danima borbe s Turcima za pojasom nosila dva mala pištolja.
Ljubica iz pištolja ubila Miloševu ljubavnicu
Ljubica je 1839. godine već bila rodila Milošu četvoro dece - sina, koji je umro kao dete, i tri ćerke, kad je ovaj sa svojom ljubavnicom Petrijom dobio ćerku. Miloš je bio zabrinut za nastavak loze, a izgledalo je da Ljubica više ne može da rađa, pa se govorilo da bi Petrija mogla knezu da podari i naslednika. To je ovu sluškinju u domu Obrenovića učinilo obesnom, pa se ponašala kao suvladarka. Desilo se, međutim, da je Ljubica opet ostala u drugom stanju, što joj je vratilo samopouzdanje, pa je posle jednog drskog Petrijinog ispada ovu ubila iz pištolja. Miloš joj je ovo ubistvo oprostio, ali kad je nekoliko godina kasnije oružje potegla i na drugu njegovu ljubavnicu, naredio je da je izbatinaju.
Podržala zaveru protiv Miloša Obrenovića
Kao svedok Miloševe samovolje i zlodela koje je počinio kao apsolutni vladar, Ljubica je podržala zaveru takozvanih ustavobranitelja da se on svrgne s vlasti. Miloš joj to nije zamerio: odlazeći iz zemlje sa Savskog pristaništa, iako su mnogi došli da ga isprate, samo se s njom pozdravio, i od nje glasno zatražio oproštaj zbog nepravdi i bola koje joj je naneo. Odmah zatim popeo se na brod, odbivši da se rukuje i s rođenim bratom. A kad se razočarala u vladu ustavobranitelja, Ljubica je organizovala zaveru da Miloša vrati. U tome nije uspela, pa je zajedno sa sinom Mihailom proterana.
Kada je Mihailo zbačen sa vlasti 1842. godine, sa svojom majkom izbegao je preko Dunava. Ljubica je umrla Mihailu na rukama u Novom Sadu 14. maja 1843. u 56. godini. Sahranjena je u manastiru Krušedol.
(Kurir.rs/M.J)