Mario iz Prokuplja ima srce kao vasionu: Imao je teško detinjstvo, a sada koristi svaku priliku da dođe u Srbiju i pomogne onima kojima je to najpotrebnije
Tako je u ovoj godini pomoć odneo u četiri porodice sa puno dece, učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama pomoći ugroženima. O paketićima i trkama koje je posvetio deci kojima je potreban novac za lečenje da i ne govorimo.
Mario Andrijević (30) iz Prokuplja je mladi čovek koji ima srce kao vasionu. Ne znamo ga dovoljno jer nam svi ti tihi heroji neprimetno prolaze, a vredi da ih upoznamo. Ovo je priča o njemu.
Skromno dete kakav je oduvek bio, zna šta je muka. Teško mu je bilo to odrastanje, ali upravo zato, čini se, sada je život posvetio drugoj deci. On koristi svaku priliku da dođe u Srbiju i rodno Prokuplje i pomogne nekom.
Tako je u ovoj godini pomoć odneo u četiri porodice sa puno dece, učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama pomoći ugroženima. O paketićima i trkama koje je posvetio deci kojima je potreban novac za lečenje da i ne govorimo.
Nedavno je odneo paketiće deci u planinskom selu Tovrljane, a juče sa prijateljem Nenadom Petrovićem iz sela Porodne kod Aleksinca posetio je višečlanu porodicu Petković u Rečici kod Žitorađe i tom prilikom su odneli hranu, paketiće…
-Nenad Petrović Kajzer i ja skupljali smo pomoć jer bas teško žive. Imaju petoro dece i šesto je na putu, pa smo zbog toga smo rešlili da im ulepšamo novogodišnje i božićne praznike- kaže Mario šta ih je navelo da posete porodicu Petković iz Rečice.
Dodaje da je apel za pomoć podelio na svom Fejsbuku, te da su se odazvali mnogi građani prokuplja.
- Za Petkoviće sam saznao preko Marka Nikolića jer im je on renovirao kuću . I onda sam sa Nenadom Petrovićem rešio da sakupimo što više i odneli smo im dosta. Ne mogu da vam opišem koliko su ta deca danas bila srećna. Želim da iskoristim priliku I zahvalim se svim ljudima koji su učestvovali u akciji- kaže Mario.
Dodaje da su pored paketića i namirnica deci odneli odeću i obuću, školski pribor, ukrase za novogodišnju jelku.
-I to sve zahvaljujući ljudima velikog srca koji su se odazvali našem apelu- objašnjava naš sagovornik.
Skroman po prirodi, sa zaista teškim detinjstvom, Mario je naučio da u životu ne treba imati kule i gradove za sreću. Dovoljna je ljubav i osmeh koju pruže ljudi i zato se okružio humanitarcima i zajedno sa njima ide po Srbiji i pomaže.
-Baš mi je puno srce kada znam da sam bio u prilici da nekom pomognem. Sam osmeh koji mi poklone oni koje posetim i saznanje da ima dobrih ljudi koji su spremni da pomognu kada ih neko pozove je ono što ispunjava i što leči. Ljudi u Srbiji, svi mi, smo divne duše i to se na svakom koraku vidi- zaključuje Mario.
On je radnik - zavarivač i njegov posao je težak. Svojim radom i trudom izgrađuje svoj život, ali nije zaboravio šta znači nemati i biti tužan. Zato ne želi da druga deca odrastaju sa tugom u očima i zato, koliko može daruje pre svega mališane.
On je jedan od onih tihih heroja o kojima vredi da se piše, kao uzorima za druge!