Komentar: SAD naoružavanjem nanose štetu Tajvanu
Američki lideri su nedavno potpisali „Zakon o ovlašćenju nacionalne odbrane za fiskalnu 2025. godinu“. Ovaj vojni izdatak od 895 milijardi dolara postavio je novi istorijski rekord i pokazao ogroman apetit Vašingtona za vojnu potrošnju. Da bi se stvorila „razumnost“ za proširenje vojnih izdataka, u zakonu se na desetine puta pominje Kina i na mnogim mestima je preuveličana „kineska pretnja“, a posebno daje neodgovorne primedbe o pitanju Tajvana, zahteva vojnu podršku Tajvanu i time šalje pogrešnu poruku separatističkim snagama za „nezavisnost Tajvana“.
U ovom zakonu Sjedinjenih Država, SAD se otvoreno mešaju u unutrašnje stvari Kine. Na primer, u zakonu preporučuju Tajvanu da učestvuje u vojnoj vežbi 2025. i da ojača multilateralnu, posebno evropsku saradnju u cilju poboljšanja tajvanske „bezbednosti“ za poboljšanje njegovih takozvanih sposobnosti za samoodbranu. Ovo zapravo podstiče konfrontaciju preko moreuza i ubrzava guranje Tajvana u opasnu situaciju rata.
Liu Kuangju, istraživač saradnik na Tajvanskom institutu Kineske akademije društvenih nauka, rekao je da nedavna serija prodaje vojne pomoći koju je Vlada SAD-a prodala Tajvanu ima dvojake razloge. S jedne strane, čini sve da zaštiti interese relevantnih interesnih grupa i partija, te odgovori na pritisak vojno-industrijskog kompleksa SAD-a da pojača prodaju oružja.
Ovo takođe još jednom dokazuje da je pitanje Tajvana odavno postalo polazna tačka SAD-a za hranjenje vojno-industrijskog kompleksa i izgovor za podršku godišnjem povećanju vojnih izdataka. S druge strane, to takođe stvara određeni nered i izaziva probleme za sledeću vladu u rešavanju kinesko-američkih odnosa. Američka vlada uopšte ne razmatra da li će takvi postupci gurnuti Tajvan u opasniju situaciju.
Bez obzira na razlog, nedavna serija akcija Sjedinjenih Država ozbiljno krši princip jedne Kine i duh tri zajednička saopštenja Kine i SAD-a. Pored toga, akcije SAD-a takođe krše njihovu političku posvećenost Kini. Ustvari, u vezi sa pitanjem Tajvana, Kina je više puta naglašavala da je to srž ključnih interesa Kine i prva nepremostiva crvena linija u kinesko-američkim odnosima. Praksa tokom godina je pokazala da se pridržavanjem principa jedne Kine, kinesko-američki odnosi mogu nesmetano razvijati i da se mir preko Tajvanskog moreuza može efikasno garantovati. Uništavanjem principa o jednoj Kini, kinesko-američki odnosi će pretrpjeti nazadovanje a situacija u Tajvanskom moreuzu suočiće se sa teškim izazovima.
Kineska medijska grupacija
Komentar: SAD naoružavanjem nanose štetu Tajvanu
Autor: Kineska medijska grupacija
Američki lideri su nedavno potpisali „Zakon o ovlašćenju nacionalne odbrane za fiskalnu 2025. godinu“. Ovaj vojni izdatak od 895 milijardi dolara postavio je novi istorijski rekord i pokazao ogroman apetit Vašingtona za vojnu potrošnju. Da bi se stvorila „razumnost“ za proširenje vojnih izdataka, u zakonu se na desetine puta pominje Kina i na mnogim mestima je preuveličana „kineska pretnja“, a posebno daje neodgovorne primedbe o pitanju Tajvana, zahteva vojnu podršku Tajvanu i time šalje pogrešnu poruku separatističkim snagama za „nezavisnost Tajvana“.
U ovom zakonu Sjedinjenih Država, SAD se otvoreno mešaju u unutrašnje stvari Kine. Na primer, u zakonu preporučuju Tajvanu da učestvuje u vojnoj vežbi 2025. i da ojača multilateralnu, posebno evropsku saradnju u cilju poboljšanja tajvanske „bezbednosti“ za poboljšanje njegovih takozvanih sposobnosti za samoodbranu. Ovo zapravo podstiče konfrontaciju preko moreuza i ubrzava guranje Tajvana u opasnu situaciju rata.
Liu Kuangju, istraživač saradnik na Tajvanskom institutu Kineske akademije društvenih nauka, rekao je da nedavna serija prodaje vojne pomoći koju je Vlada SAD-a prodala Tajvanu ima dvojake razloge. S jedne strane, čini sve da zaštiti interese relevantnih interesnih grupa i partija, te odgovori na pritisak vojno-industrijskog kompleksa SAD-a da pojača prodaju oružja. Ovo takođe još jednom dokazuje da je pitanje Tajvana odavno postalo polazna tačka SAD-a za hranjenje vojno-industrijskog kompleksa i izgovor za podršku godišnjem povećanju vojnih izdataka. S druge strane, to takođe stvara određeni nered i izaziva probleme za sledeću vladu u rešavanju kinesko-američkih odnosa. Američka vlada uopšte ne razmatra da li će takvi postupci gurnuti Tajvan u opasniju situaciju.
Bez obzira na razlog, nedavna serija akcija Sjedinjenih Država ozbiljno krši princip jedne Kine i duh tri zajednička saopštenja Kine i SAD-a. Pored toga, akcije SAD-a takođe krše njihovu političku posvećenost Kini. Ustvari, u vezi sa pitanjem Tajvana, Kina je više puta naglašavala da je to srž ključnih interesa Kine i prva nepremostiva crvena linija u kinesko-američkim odnosima. Praksa tokom godina je pokazala da se pridržavanjem principa jedne Kine, kinesko-američki odnosi mogu nesmetano razvijati i da se mir preko Tajvanskog moreuza može efikasno garantovati. Uništavanjem principa o jednoj Kini, kinesko-američki odnosi će pretrpjeti nazadovanje a situacija u Tajvanskom moreuzu suočiće se sa teškim izazovima.