"Ova bakterija je ubica mladih i zdravih ljudi a simptomi deluju bezazleno" Čuveni kardiolog apeluje: Ne napuštajte kuće ni po koju cenu, ni zbog hrane
"Savetujem pacijente koji već boluju od srčanih bolesti da ne izlaze iz kuće ukoliko ne moraju, pa da ostave sve poslove za neko bolje vreme"
Zimski vremenski uslovi mogu biti opasni po život, a o tome koje sve posledice niske temperature mogu ostaviti na zdravlje za Kurir televiziju objasnili su prim. doktor Jelisaveta Kunosić, internista, pulmolog, neuroimunolog, sudski veštak i pisac, kao i profesor doktor Miljko Ristić, poznati kardiohirug.
Ristić je prvo objasnio koliko dugo ljudsko telo može da izdrži hladnoću u besvesnom stanju, u slučaju da se onesvestimo na otvorenom:
- Ne može dugo. Sve zavisi od spoljne temperature. Normalna telesna temperatura ljudskog tela je 36 do 37 stepeni. Kada ona padne na 33, srce neće stati ali treperi, nije efikasno. Kada su napolju temperature minus 15, naš organizam nije adaptilan za toliko niske temperature. On bolje podnosti visoke temperature, čak plus 40 stepeni nema tolike posledice - kaže Ristić.
On savetuje građane da ukoliko su temperature ispod nule se obuku dobro i slojevito.
- Organizam se adaptira na takve stvari tako što mi imamo hladne ruke i noge ali nam izunutra temperatura skače. Često su prisutne i tekobe u grudima zbog skoka pritiska od hladnoće, a tada se treba obratiti lekaru - kaže Kunosić.
Ona kaže i da postoji bolest koja liči na smrzavanje, ali je zapravo u pitanju bakterija koja živi u krvnim sudovima i hrani se njima. Kada se ona ne leči, dovodi do infarkta, a Svetska zdravstvena zajednica je rekla da je ona glavni ubica mladih, zdravih ljudi.
- Savetujem pacijente koji već boluju od srčanih bolesti da ne izlaze iz kuće ukoliko ne moraju, pa da ostave sve poslove za neko bolje vreme. Ne treba rizikovati, pogotovo ukoliko je vetrovito, tada čak treba nositi i masku. PO svaku cenu nije savet da stari ljudi izlaze iz kuće, neka zamole komšije da im donesu hranu - kaže Ristić.
On se dotakao i pitanja o plivanju za časni krst u januaru mesecu, pa rekao:
- Jedan dečak od 18 godina je plivajući počeo da se guši i davi od hladnoće, mi smo odmah počeli da ga izvlačimo i grejemo.
Oni su se složili i da svakako telo čoveka koji je odrastao u hladnim vremenskim uslovima i naša tela koja su navikla i na topla leta neće isto podnositi hladnoću.
- Hipotermija je sniženje temperature, simptomi su drhtavica, hladnoća, otežano disanje, brži puls. Ne treba rizikovati hipotermiju. Čovek se teško prevari, izlazi na par minuta bez jakne. Ukoliko građani planiraju da idu na zimovanje savetujem kardiološki pregled, to je sigurnost da organizam neće podleći najgorem ishodu. Boravak na planinama jeste koristan, ali ukoliko nema vetra, inače treba izbegavati otvoren prostor - kaže Ristić.
Kunosić kaže da se pri hladnoći krvni sudovi skupe kako bi zadržali toplotu u centralnom sistemu, a kaže da severni narodi imaju drugačije reakcije na hladnoću od nas:
- Čak i na Zlatiboru su kupali decu tako što su na otvorenom polivali vodom. Postoji adaptacija na temperaturu, pa im onda nije toliko strašno, ali za nas nije dobro.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs