STOJKOVIĆ: Čast mi je što sam bio kapiten Partizana

Svaki kapiten posle Ilića je nebitan, kaže golman srpskog šampiona

Dan posle utakmice sa kragujevačkim Radničkim u kojoj je po izlasku Saše Ilića poneo kapitensku traku, golman Partizana Vladimir Stojković, rekao je da svaki sportista teži da bude kapiten tima za koji nastupa, ali da kao zamenik legende kakva je Ilić ne vidi potrebu da se tome pridaje veliki značaj.

"Nikad se nisam busao po svlačionici, tražio od trenera ili insistirao u razgovoru sa saigračima da dobijem kapitensko zvanje. Nije ni bilo logično, još manje prirodno, baš zbog moje prošlosti (igrao u Zvezdi, prim. aut), da meni daju traku, eventualno izazovu navijački gnev odmah po dolasku u klub. Racionalno kad se posmatra, mislim da u tom trenutku ne bi bilo dobro rešenje, ali priznajem, u dubini duše, još te 2010. kad sam došao u Partizan, hteo sam da vremenom postanem kapiten. I zato sam iskreno počastvovan što je baš mene Saša Ilić promovisao u zamenika'', ističe Vladimir Stojković i podseća da nikad nije bio kapiten crveno-belih.

Golman Partizana kaže da u događaju iz 78. minuta utakmice sa Radničkim iz Kragujevca ne bi trebalo tražiti dodatne motive od spleta okolnosti.

''Meni traka nije potrebna da bih se mangupirao ili zavodio red, niti je poenata u tome da ja nekome šefujem. Jednostavno, namestilo se. U tom trenutku bio sam igrač sa najdužim stažom na terenu, podsećam da sam tri godine među crno-belima, verovatno su me u stručnom štabu prepoznali kao vođu na terenu, nagradili za energičnost i srčanost i dobre odbrane, možda i ponašanje''.

Da u 30. godini ne želi da se gura u prvi plan, reprezentativac Srbije i verovatno naš najbolji golman potvrđuje sledećim rečima.

''U ljudskoj je prirodi da teži ka boljem, zato ja ne mogu da lažem sebe kako ovo nisam želeo, kad jesam, ali... Nisam vukao nikoga za rukav, samo su se okolnosti poklopile. I nisam ja napaljeni klinac koji će da se hvali trakom. Uvek sam znao svoje mesto. Posle povlačenja Krstajića, na primer, bio sam za to – mogu svi iz svlačionice da posvedoče – da kapiten, kad Ilić ne igra, bude neko dokazan, odan, privržen klubu od malena. Na primer Ivica Iliev, Raća Petrović ili Lola Smiljanić, potom dečurlija što kod nas kao na traci izlaze u prvi tim. Sad je Vuk Rašović prepoznao mene kao vođu i hvala mu na tome''.

Na još jedan detalj ukazuje Stojković.

''Ljudi, da se ne zavaravamo. Ja nikad neću biti pravi kapiten Partizana. Zna se ko je to u Partizanu. Saša Ilić. I tačka. Posle naše legende sledi sto praznih mesta. Svaki sledeći kapiten je nebitan, naročito zamenik. Tako bi trebalo posmatrati i moju jučerašnju ulogu''