Rođena sam kao muslimanka, a sada sam pravoslavka! Emelina se krstila na punoletstvo i uzela ime Kalina, kao devojčica krila krstić i čitala Sveto pismo
S devet sam prvi put ušla u crkvu, sa 12 sam definitivno shvatila da je prava vera pravoslavna, sa 14 mi je krstić ispao na času i saznali su roditelji. Otac me se odrekao, priča za Kurir Kalina Sarajlić, koja se ranije zvala Emelina
Rođena sam u muslimanskoj porodici, a prvi put sam u pravoslavni hram ušla sa devet godina i tada sam osetila nešto neopisivo!
Ubrzo sam shvatila da ja zapravo pripadam pravoslavnoj veri, a ne islamu. Krišom sam čitala Sveto pismo, krila sam zlatni krstić i molila se, a kada su moji roditelji saznali za to - otac me se odrekao, reči su osamnaestogodišnje devojke koja je na dan svog punoletstva prešla u pravoslavlje, 8. jula 2024. godine.
Po rođenju, majka i otac su joj dali ime Emelina, a nakon što se krstila, duhovnik joj je namenio ime Kalina. Preziva se Sarajlić. Rođena je u Bosni i Hercegovini, u Gračanici kod Doboja, tu je završila i osnovnu školu.
- U školi sam pohađala sekciju posvećenu istoriji. Jednom prilikom profesor nas je vodio u katolički i pravoslavni hram. Kada sam zakoračila u hram posvećen Vaznesenju Gospodnjem, preplavile su me emocije - priseća se Kalina u razgovoru za Kurir.
U isto vreme je osetila strah, radost i tugu. Do tada, odnosno do svoje devete godine, nije imala kontakt sa bilo kojom drugom religijom osim islama.
- Istraživala sam o religiji na internetu do svoje 12 godine i tada sam definitivno prelomila da je prava vera za mene pravoslavna. Nisam imala interesovanja prema islamu, redovno sam odlazila u džamiju, ali sam to doživljavala kao obavezu, išla sam samo zato što moram - svedoči ona.
A kada je imala 14 godina, majka je saznala da joj je u školi na času ispao zlatni krstić! Skupljala je novac i kupila ga je u zlatari krijući od svih.
- Pala je sveska, a kad sam se sagla da je uzmem, ispao je krstić. To su videli đaci i profesor, a jedna devojčica iz razreda je ispričala mojoj mami. Majka je rekla ocu. Nakon nekog vremena roditelji su se razveli, a otac me se odrekao - priča nam Kalina.
Živeli su kao podstanari, majka se preudala i odselili su se u Austriju. Tamo je počela da posećuje crkve...
- Imala sam problema sa majkom i očuhom, svađali su se zbog mene. Očuh me je maltretirao. Drugarica mi je preporučila da pričam sa ljudima koji rade u nečemu sličnom našem centru za socijalni rad. Oni su me odmah uzeli i prebacili u sigurnu kuću u aprilu prošle godine.
Ovako je izgledalo Kalinino krštenje:
Tamo je bila do kraja juna.
- U Beču sam upoznala ljude koji su mi pomogli, uključujući i mog duhovnika Nemanju Komnenova, koji me je krstio. On inače služi u Mitropoliji austrijskoj Vaseljenske patrijaršije. Krstila sam se na svoje punoletstvo, 8. jula, u grčkoj pravoslavnoj crkvi Svete Trojice u Beču. Kršteno ime mi je Kalina i osećam kao da sam rođena sa tim imenom! Imala sam želju da iskusim i monaški život, dva meseca sam provela u manastiru Vratna kod Negotina.
Najviše pomogli
Srbe smatram svojim narodom
- Kad sve saberem i oduzmem, Srbi su mi najviše pomogli, zato ih i smatram svojim narodom, sebe smatram Srpkinjom, a sve ljude u crkvi porodicom - poručuje Kalina.
Nakon toga preselila se u Jagodinu, a počela je da radi u lokalnoj Crkvi Svetog arhangela Mihaila. Konačno je srećna, kaže, a volela bi da postane majka.
- Bila sam odbačena od prijatelja i porodice. Čitajući Sveto pismo sam pronalazila sam snagu. Sa ocem nemam nikakav kontakt, majka je nekako prihvatila i sa njom se čujem redovno, a brat ima 11 godina i on to još uvek ne može da razume. Ocu sam oprostila, ali moram da kažem da mi je veći otac bio duhovnik nego on ikad.
Tražila slavu predaka
Nije bilo lako, ali konačno sam srećna i spokojna
Kalina je zahvalna na tome što ju je narod lepo prihvatio u Jagodini, ali i u Austriji.
- Svi pravoslavni su me prihvatili, ta podrška mi je mnogo značila, a roditelji su mi govorili da će me odbaciti i ponižavati jer nisam rođena u toj veri. Privukao me je sam Hristos, uvek sam žudela kao dete za tom nekom ljubavlju i tu ljubav mi je sam Bog pružio. Moja krsna slava je Sveti Nektarije Eginski. Pokušavala sam da nađem slavu svojih predaka, ali nisam uspela. Na ovom putu nije bilo lako, nailazila sam na iskušenja, ali sam u svojoj istinskoj želji istrajala i konačno sam srećna i spokojna. Nisam se bojala, iako me se otac odrekao, jer me se Bog nikad neće odreći.