Arhimandrit dr Evstatije Miloš Azdejković za Kurir: Božić se danas proslavlja veoma komercijalno, bez ikakve veze sa smislom praznika
Pre bih rekao da je post zamenjen dijetom, umesto da se dublje uključimo i samu temu i njegov smisao
- Ovaj razgovor počeću ovom frazom ne kao sa pozdravom, već kao sa ispovedno - dogmatskom vešću koja je smisao čovekovog života, jer rodio se Onaj koji nas je iskupio od prvobitnog greha kaže eksluzivno za Kurir u Božićnom intrevjuu arhimandrit dr Evstatije Miloš Azdejković i dodaje:
-Setimo se Knjige Postanja gde Bog (sveta Trojica) kaže: "... da bude čovek kao jedan od nas..." Takav Bog nas je stvorio koji nam je pokazao ono što je najbitnije u ovom vremenu a to je Put, Istinu i Život ka večnome životu. Rodio se od Presvete i Uvek Djeve Marije koja je spojila Nebo (večnost) i Zemlju (čovekovu prirodu) rodivši Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista našeg Iskupitelja koji nam je ostavio Novi Zavet, Svetu Liturgiju. Međutim, mi smo sve to sveli na ovaj kratki pozdrav, smrznutu grančicu hrastovine i vruće pečenje. Kažem kratki pozdrav, ali tako dubok. Dubinu ovog pozdrava niko ili ne razume ili nema vremena da je razume, a ona je smisao rođenja svakog čoveka. Da ne spominjemo sada Vaskršnji pozdrav koji je takođe ispovedanje još dubljeg smisla. Da se ovom prilikom zadržimo na rođenju našeg Spasitelja. Dakle, Bog Otac, Sin i Duh Sveti - Sveta Trojica stvaranjem svega vidljivog ovde na zemlji je odlučila da stvori čoveka po liku Božijem. Otuda i odgovornost čoveka prema Bogu koji je i stvorio čoveka i otkrio se istom tom čoveku, uzevši ga za svog saradnika u osvećenju i prosvećenju ovog sveta i planete. Bog je mogao da se javi čoveku i na bezbroj drugih nacina u raznim vidovima, ali On se javlja u vidu čoveka rodivši se od presvete Djeve Marije. Rađa se Bogočovek Isus Hristos koji pokazuje čoveku Tajnu Spasenja u Novom Zavetu - Svetoj Liturgiji. Današnji čovek sve zna, sve shvata, osim smisla Ovaploćenja Bogočoveka Hrista. Čini mi se da čovek iz dana u dan biva tehnološki sve savremeniji, ali duhovno sve primitivniji i nepismeniji. Zapravo to je ta tragedija današnjeg vremena koju kreira taj savremeni i istovremeno duhovno nepismeni čovek.
*Otkud takva situacija danas?
-Takva situacija dolazi od toga sto današnji čovek sve zna, osim onoga što mu je potrebno za spasenje duše. No, ono što mu je potrebno za spasenje duše misli da radi tako što postuje neke ustaljene primitivne forme koje ustvari nisu bogougodne. Ne bih analizirao zašto ovakve forme nisu teološke, moliti se, raditi, misliti, razmisljati bogougodno i tako se ophoditi i prema ljudima je teologija. Prosto rečeno paganstvo nije teologija! Za takvu teologiju tj. takav Bogougodan način života, nisu potrebne škole već učenje i vaspitanje kod kuće, na poslu ili bilo gde. Potrebno je kontrolisanje svega naučenog po merilima Svete Liturgije, u svom odnosu ka Bogu ili u razgovoru sa sveštenikom. Sveta Liturgija nam mora postati merilo svega u odnosu prema svemu - Bogu, bližnjem, planeti zemlji, ali i njivi neobrađenoj, porodici, deci, siročadima itd. Danas mnogo elemenata proslave Božića imaju paganski karakter koji mi revnosno čuvamo i širimo, dok suštinu tj. taj svetoliturgijski način života ne primenjujemo uopšte.
*Kako vidite danas proslavu praznika Božića?
-Veoma komercijalno u većem delu sveta, bez ikakve veze sa smislom samog praznika: reklame, pokloni i zapadno predstavljanje Gospoda Isusa Hrista kao bespomoćne bebe u jaslicama. Na drugoj strani, isto tako u Velikoj sedmici pred Vaskrs, imamo takođe bespomoćnog raspetog Gospoda. Vaskrsenje se uopšte ne naglašava, a akcenat je stavljen na simboliku vezanu za farbanje jaja, pripremu kolača, pečenja itd. Pazite, imamo još jednu opasnost skretanja teme sa suštine ovih praznika. U teološkom dijalogu sa inovernima ograničavamo se da kažemo da je Bog jedan i svima isti. Sa time se ne bih složio jer Bog jeste jedan u Svetoj Trojici, koji je u vremenu Se ovaplotio od Presvete i uvek Djeve Marije. Živeo ovde na zemlji, stradao, Vaskrsao, smrt pobedio i vazneo se na nebo. Prilikom svoga života na zemlji ostvio nam je Svetu Liturgiju kao Novi Zavet i pozvao nas da učestvujemo u njoj! Toliko toga doneo, uveo svete tajne u nas, u naš zivot, da bi ga uveo u Svetu Tajnu Liturgije tj Carstva Nebeskog. Međutim, nameće nam se to da Sveta Liturgija nije potrebna. Sve sve se svodi na neke kratke definicije poput onih da je Bog svima isti. Boga treba spoznati u ovome životu upravo učescem u Svetim tajnama koje nam je ostavio svojom ljubavlju i milosrđem ka spasenju čoveka. Takođe, što se tiče posta, vidimo da mnogi danas poste. Pre bih rekao da je post zamenjen dijetom, umesto da se dublje uključimo i samu temu i smisao posta. Ovde i sveštenici imaju odgovornost jer nedovoljno govore o tome. Isto tako, previše se vezujemo za kalendarsku temu. Realno živimo po novom kalendaru, a crkvene praznike proslavljamo po starom Julijanskom. Iako ovo nema veze sa rimskim papom ili bilo kim drugim, spremni smo da kritikujemo druge pravoslavne narode koji proslavljaju praznike, ne po Gregorijanskom već po Novojulijanskom čiji je tvorac Milutin Milanković. Sve ostale pomesne crkve slave Božić po Novojulijanskom kalendaru a Vaskrs na osnovu pashalne tablice i ovo je na snazi od sabora u Carigradu 1923. godine. Nama je vlada Kraljevine SHS uvela u službenu upotrebu Gregorijanski kalendar 1919. godine i od tada počinje crkveno praznovanje po Starom kalendaru a svjetovno se upravljamo po Novom Kalendaru. Sve je to samo jedna forma, koja nema suštine sa praznikom. Danas se vode polemike koje uopšte nisu toliko bitne ako uzmemo u obzir da se spremamo za Večni Život!
*Kako vam se čini smisao Pravoslavne Crkve u ovom vremenu?
-Pre svega mislim da smisao ljudskog života je nemoguć bez Crkve, tj. dogmi i učenja Pravslavne Crkve, kao Filosofije uzvišenog života za kojom žudi svaki čovek. U svome životu čovek stremi ka tome da dobije odgovor na to šta je smisao života. Te odgovore jasno je dala crkva u svojim učenjima koji svoj izraz nalaze i u proslavljanju praznika. Upravo je Božić, praznik obnove nade i vere u Novi Zavet sa Bogom (jev. po Mateju 26-28). Čovek nije roba koja ima rok trajanja, čovek je stvoren za Večnost. Mnogi su upali u depresiju u koju ih je uvela geopolitička situacija, ali odahnu takođe mnogi kada shvate da postoji Crkva.
*Danas je Crkva aktivno prisutna na društvenim mrežama, šta mislite o tome?
-Crkva je kroz vjekove prisutna u svetu preko svojih Otrkovenja, OvaploćenjaSina Božijeg i Svetih Tajni. Na društvenim mrežama su prisutni razni samozvani pripadnici Crkve koji destruktivno deluju i nanose štetu istoj. Često se zapitam o čemu i u čije ime pričaju!? Takve nazivam turbo duhovnicima. Oni popunjavaju vreme u pauzama između rijalitija i sličnih emisija upitnog sadržaja. Crkva je, kazem, prisutna u Svetima Tajnama prvenstveno Svetim Liturgijama u Hramovima. Treba praviti živu zajednicu sa vernima.
*Kako vidite rad vaše misije u Južnoj Americi?
-Ova misija je nešto novo pod kapom nebeskom. Blaženog pomena Mitropolit Amfilohije po blagoslovu Sabora SPC je ovu misiju započeo, sada je tu vladika Kirilo i nas nekoliko sveštenika sa prostora bivše SFRJ i još nekoliko domaćih sveštenika. Ova misija ostavlja duboki trag kako kod nas koji je širimo tako i kod onih koji je prihvataju i prelaze u Pravoslavlje. U severnoj Americi misija je jača, ali za ovo kratko vreme našeg bitisanja ovde mnogo se uradilo na širenju Pravoslavlja. Ovde u Republici Dominikani ako Bog da privodimo kraju radove na prvom i jedinom Pravoslavanom Hramu u ovom delu sveta, i ako Bog da idemo na jednu novu lokaciju ovde na Karibima gde i tamo počinjemo gradnju Hrama. Za sada neka bude tajna tačna lokacija gradnje Hrama.
*Da li ste čestitali Novu Godinu 31. decembra i šta mislite o toj proslavi?
-Čestitam i želim sreću i blagoslov svima svaki dan u godini, tako da ni taj 31. decembar ne preskačem. Ljudi misle da je poklapanje kazaljki neki bitan trenutak u životu bilo ono 31. decemra ili 13. januara. Mislim da je bitnije kada se čovek probudi da se zapita čemu, zašto i kome živi. To bi trebalo da nam se dešava ne samo 31.12. i 13.01. već svakim danom čovek treba da uzme svoj život u ruke i osloni se na Boga. Mnogi se oslanjaju na roditelje, rođake, kumove, naciju, politiku, stranku, novac, ali sve to propadne ili prođe. Bog je uz nas i sa nama. Gledao sam izbeglice koje emigriraju sa rukama u džepovima i steknu mnogo više a gledao sam starosedeoce koji žive onako kako su živeli pre sto godina. Pravoslavlje je vera za aristokrate koji znaju da se zlatno vladaju i trude se da uvek budu savršeni, kako u etici života tako i u svemu drugom. S toga vam čestitam sve praznike i želim vam svaku sreću.
-Sve vam srećno i blagosloveno bilo, vama i vašim čitaocima! Neka se u pećinama vaših srca rodi Gospod Spasitelj. Neka vas čuva i blagoslovi rođeni u Jaslama vitlejemske pećine Bogomladenac Hristos Bog naš. MIR BOŽIJI HRISTOS SE RODI !!! ZAISTA SE HRISTOS RODI !!!
Misija u Južnoj Americi
Pri kraju izgradnja Karipske Gračanice
Arhimandrit dr Evstatije Miloš Azdejković jedan je od nekoliko misionara Srpske pravoslavne crkve, koji već devetu godinu krstari po zemljama Južne Amerike i Kariba, šireći pravoslavlje tamo gde ga je malo ko pre njega to činio.
U Venecueli je pokrenuo Fondaciju za brigu o napuštenihim bebama, u Dominikani završava prvi pravoslavni hram na Karibima -Karipsku Gračanicu, a venčao je i u pravoslavnu veru preveo stotine ljudi u ove dve zemlje, kao i u Panami, San Martinu.... Evstatije je doktorirao na Aristotelovom univezitetu u Solunu.