tradicija, običaji i verovanja

Mnogi se pitaju šta raditi sa badnjakom posle Božića: Za one koji žive u gradu, savetuje se alternativni pristup

Foto: Kurir Televizija

Najvažniji aspekt božićnih dana je njihov duh – mir, prijateljstvo i zajedništvo.

Badnjak je simbolično mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje igra ključnu ulogu u proslavi Badnjeg dana i Božića. Prema tradiciji, badnjak se seče rano ujutru na Badnji dan i donosi pred kuću, a kasnije uveče domaćin ga unosi u dom. Uz badnjak, u kuću se unosi i slama, koja simbolizuje jasle u kojima se rodio Hristos, kao i pečenica, pripremljena za božićnu trpezu.

Običaj nalaženja i loženja badnjaka ima dublju simboliku – predstavlja drvo koje su pastiri doneli Josifu da založi u pećini kako bi ugrijao hladnu noć u kojoj je Hristos rođen. U ruralnim krajevima gde postoje peći, badnjak se tradicionalno loži u domu. Međutim, u urbanim sredinama, gde su peći retke, običaj se prilagodio – deo badnjaka često se odnosi u portu crkve, gde se pridružuje zajedničkoj vatri koja se pali na Badnje veče.

Običaj nalaženja i loženja badnjaka ima dublju simboliku Foto: Kurir Televizija

Ritualni aspekt ovog običaja uključuje i čuvanje pepela od izgorelog badnjaka, kojem se pripisuju isceljujuća i čudotvorna svojstva. Taj pepeo se koristi za blagoslov kuće, polja ili stoke, pa se često naglašava da se vatra mora naložiti u očišćenoj peći kako bi pepeo bio čist.

Za one koji žive u gradu, savetuje se alternativni pristup – badnjak se može da odnese do najbliže šume ili parka i simbolično veže za drvo prirodnim koncem, čime se vraća prirodi da se raspadne u skladu s prirodnim ciklusom.

Badnjak se može da odnese do najbliže šume ili parka i simbolično veže za drvo prirodnim koncem Foto: Kurir.rs/T.M.

Etnolozi ističu da običaji evoluiraju s vremenom i prilagođavaju se modernom načinu života i potrebama porodica. Tako se deo badnjaka može da sačuva kao simbolični podsetnik ili kao deo tradicije koja donosi mir i sigurnost.

Najvažniji aspekt božićnih dana je njihov duh – mir, prijateljstvo i zajedništvo. To su dani kada bi zavađeni trebalo da se pomire, a porodice da se okupe. U domovima tada ne bi trebalo da bude svađe ni glasnih rasprava, već svi poslovi treba da se obavljaju u miru, tišini i prazničnoj atmosferi, piše Lepa i Srećna.

(Kurir.rs/J.M.)

Pogledajte lomljenje česnice ispred hrama Svetog Save:

This browser does not support the video element.

00:12
Lomljenje Božićne česnice na platou ispred Hrama Svetog Save Izvor: Kurir televizija