Je l’ to Đilasov duh ušao u studente?
Nedugo pred smrt Bora Čorba citirao je aforizam popularan osamdesetih godina: „Proleteše proleteri!“ Na početku 2025. godine možemo da dodamo: „A za njima odoše i studenti...“ Nikakve vajde, po svemu sudeći, neće biti od njihovog protesta.
Slagaće svako ko kaže da prva njihova oglašavanja, odnosno zahtevi da se kazne odgovorni za novosadsku tragediju, kao i pobuna protiv korupcije, nisu naišli na široku podršku u društvu. Visokoškolci su tada bili glasnogovornici građana, i onih koji glasaju za vlast i onih što su za opoziciju. Time su se legitimisali kao nova snaga na javnoj sceni, vesnici promena neophodnih svakom društvu i inspiracija i podsticaj svakoj vlasti da se ne uspava na lovorikama. U prvom naletu prosto su pomeli okoštale opozicione strukture, koje su postale smetnja svakom boljitku, i građani su to umeli da cene. Ali, uzalud behu sve nade naše...
Istorija će možda dati odgovor na pitanje kako i zašto, tek studentski protest pretvorio se u još jednu opozicionu stranku koja sledi Đilasovu doktrinu „što gore Srbiji, to bolje opoziciji“. Studentske akcije koje su u početku imale ulogu buđenja uspavanih snaga Srbije, sada su se pretvorile u saplitanje države i njenih građana na svakom koraku.
Najnoviji primer je najavljena akcija nečega što se naziva „Plenum Univerziteta umetnosti“. Osobe skrivene iza ovog imena najavile su blokadu najvažnijeg prestoničkog saobraćajnog čvora Mostarske petlje u petak, 10. januara, od 14 časova. Kraj obustave saobraćaja nije najavljen, pa ne znamo da li je reč o propustu ili, po Milivojevićevom i Ćutinom receptu, opet imamo „blokade do ispunjenja svih zahteva“, što znači da će se demonstranti spontano razići tokom noći.
Razlog za ovu akciju, koja će svakako izazvati velike zastoje u gradu, neobičan je čak i za ove naše prostore: u petak će biti završeno saslušavanje petorice osumnjičenih za napad na studente FDU koji su stajali na ulici 22. novembra, čime se - pazite dobro - ispunjava zahtev dosadašnjih blokada da se napadači procesuiraju. Drugim rečima: sudski postupak za napadače bio je uslov da blokade prestanu, a sada imamo blokadu zato što im je zahtev uslišen!
U suštini, njihovi zahtevi samo su maska, providni alibi za izazivanje zastoja u saobraćaju i uznemiravanje građana. Po Đilasovoj doktrini: što gore, to bolje!
Kao, blokada je opomena sudu da pazi kakvu će presudu doneti. A šta je sledeće? Da osumnjičene za napad damo „studentima“ da im oni sude?
Imamo za njih lošu vest: nisu se prvi u istoriji setili toga. U Kini je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih delovala Crvena garda.
Taj period se naziva Kulturnom revolucijom i naneo je veliku štetu ekonomiji i društvu Kine u celini.
Ali njih je vodio veliki igrač Mao Cedung, a ne Dragan Đilas. Kod nas će to proći bez velikih posledica, osim po studente, koji propuštaju rokove i produžavaju studiranje.
Mi ostali samo ćemo dobiti još nekoliko „studentskih lidera“ koje će Dragan Đilas kooptirati u svoju stranku, gde će brzo postati jalovi i sivi. Zaraziće se neefikasnošću, a neuspeh će im postati srednje ime.
I tako... ostariće organizujući blokade Gazele i Mostarske petlje „do ispunjenja zahteva“.