BEOGRAD - Karađorđevu šniclu, remek-delo kulinarstva Milovana - Miće Stojanovića, ličnog kuvara Josipa Broza Tita, nemoguće je zaštititi u Zavodu za intelektualnu svojinu jer za to ne postoje zakonske osnove.
“Da smo od svake prodate Karađorđeve šnicle dobijali po dinar, dosad bismo bili milijarderi”, kaže Milan Stojanović, sin Titovog kuvara koji i danas priprema ovaj specijalitet po originalnoj recepturi u svom restoranu u Zemunu.
Advokat Petar Stojanović, drugi sin legendarnog kuvara, kaže da su Zavodu za intelektualnu svojinu pre sedam godine predali zahtev za zaštitu autorskog dela.
- Prvo su nas šetali od službe do službe i tražili razne dopune dokumentacije, a kako sam ja bio uporan, objasnili su mi da ne postoji zakonski osnov da Karađorđeva bude zaštićena kao autorsko delo - priča Petar.
Advokat Stojanović dodaje da cilj njegovog oca nije bio da se obogati - ni on ni njegova deca.
- Moj otac je hteo od dobijenog novca da otvori fond koji bi pomagao mlade kuvare. Želeo je da otvori Višu majstorsku školu, koja bi radila po principu koledža i koja bi forsirala kvalitet i razvoj vrhunskog ugostiteljstva u Srbiji - kaže Petar i dodaje da će nam “đavo biti kriv” kada naše komšije, koje u Zagrebu Karađorđevu šniclu prodaju kao zagrebački stek, a u Ljubljani kao ljubljansku šniclu, zaštite ovo jelo kao svoje.
Milan Stojanović, koji je nastavio očevim stopama i već 46 godina radi kao kuvar, razočaran je što država nema sluha za njihov zahtev.
- Isti slučaj je bio i kad smo pre par godina konkurisali za sredstva koje je grad dodeljivao etno restoranima. Mi smo odbijeni iako je moj otac osmislio i njeguški stek i veliki broj jela koja su uvrštena u stručne, kulinarske udžbenike i nalaze se u jelovnicima gotovo svih restorana u Srbiji, pa čak i u regionu. Meni stranci traže da im napravim sirove Karađorđeve. Pre neki dan sam za tetka Maricu napravio šest komada, koje je ona zamrznute odnela u Bazel. Kaže mi da je to za Švajcarce kulinarski spektakl - kaže Milan.
Stručnjaci su, međutim, listom ubeđeni da je u pitanju brend koji “što pre treba zaštititi”.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, objašnjava da je Karađorđeva šnicla sama po sebi brend.
- Apsolutno je treba zaštiti kao brend i mislim da bi se isplatilo ulaganje u lobiranje ovog proizvoda. Kada dođu stranci, uvek ih prvo odvedem da probaju ovaj specijalitet i svi su oduševljeni - kaže Cvijanović.
Slavimir Stojanović, direktor firme “Designis”, kaže da Karađorđeva šnicla ima veliki potencijal koji treba iskoristiti.
Zavod: Uobičajeni naziv za uobičajenu robu
U Zavodu za intelektualnu svojinu slatko su se nasmejali kada smo ih pitali zašto Karađorđeva šnicla ne može da bude autorski zaštićena. Iz Zavoda su nam potom objasnili da nije moguće zaštiti termin "Karađorđeva šnicla” jer je ona uobičajena za obeležavanje jedne vrste proizvoda. “To je uobičajeni naziv za uobičajenu robu. Kada bi neko zaštitio tu reč, onda bi to značilo da samo ta jedna osoba može da koristi naziv, on bi mogao ostalima da zabrani korišćenje”, kažu u Zavodu
- Uvek je rado preporučujem strancima da probaju i oni joj se uvek rado vraćaju - rekao je Stojanović.
Karađorđeva šnicla: Originalni recept
Sastojci: 175 g telećeg ili svinjskog buta (od šola), 60 g zrelog kajmaka
brašno, jaja, prezle
Recept: Meso kada se istuče treba da izgleda kao palačinka kako bi moglo lepo da se savije. Staviti kajmak na sredinu i dobro umotati. Zatim zapušiti krajeve i to sve umotati u brašno, jaja i prezle. Pržiti u zagrejanom ulju 8-12 minuta dok ne ispliva. Servirati uz pržene krompiriće i tartar sos.
Milan Stojanović za kućnu pripremu preporučuje upola manje doze jer će se tako utrošiti manje ulja nego u profesionalnoj pripremi.
Njeguški stek večno na skupštinskom meniju
Mića Stojanović je odavno u penziji, ali je i dalje aktivan - i u pisanju i u kuhinji. On je napisao i u štampu predao knjigu radnog naslova “Kako sam skuvao istoriju”, u kojoj će biti predstavljene sve svečane večere sa poznatim državnicima i glumcima sa kompletnim menijem i receptima koje je spremio za njih. On kao omiljena jela koja su izašla iz njegove kuhinje ističe njeguški stek i oplenačke ili šumadijske palačinke, koje su jedino jelo u Skupštini Srbije koje već godinama opstaje na meniju.