SAD - Pre 50 godina, Martin Luter King je naelektrisao mase svojim čuvenim govorom "I Have a Dream" (Sanjam da...). Ali, ubrzo posle njegove smrti, govor je “stavljen pod ključ”. Njegovi naslednici smatraju da je to privatno vlasništvo i tuže sve koji ih koriste bez da plate autorska prava.
A kako je bilo tog dana pre pola veka. U kasnim poslepodnevnim satima 28. augusta 1963. Martin Luther King Junior probijao se do govornice. Kad je tamo stigao, direktno ispod statue Abrahama Likolna, položio je tekst na pult i podigao pogled na 250.000 ljudi koji su se okupili u Vašingtonu. Masa skandira njegovo ime.
King se nežno nasmešio i nekoliko puta ponovio "Hvala", ali se aplauz ne smanjuje. On gleda u svoj tekst koga je do četiri sata ujutro “peglao” sa saradnicima. Televizijske kuće prekinule su redovan program i prenosile skup uživo. King počinje čitati naglas, na svoj propovjednički način: sporo i tečno.
"Sanjam da će jednog dana ovaj narod ustati i živeti ono u šta veruje: da su svi ljudi po rodjenju jednaki. Sanjam da će jednog dana na crvenim brežuljcima Džordžije sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika biti sposobni da se sjedine zajedno, za istim bratskim stolom. Sanjam da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u društvu koje ih neće tumačiti po boji kože, nego po njihovom karakteru. O tome danas sanjam”.
Masa se zatalasala ponesena biranim rečima. Taj je govor ostao je zabeležen u sećanjima svih generacija, kao i pokreta koji su se borili za izjednačavanje prava belaca i crnaca.
Jedan od poslednjih preživelih govornika koji se obratio masi je i bivši parlamentarac Džon Luis.
"Divim se tom čoveku. Volim dr. Kinga. On je postao moj junak, moja inspiracija. I sećam se jako dobro da sam mu 1957, kada sam imao 17 godina, napisao pismo. Rekao sam mu da mi je potrebna njegova pomoć. Odgovorio mi je i poslao povratnu autobusku kartu pozvavši me da se sretnemo u Montgomeriju u Alabami", rekao je Luis.
Bio je ovo jedan od najvećih govora u američkoj istoriji. Prošlo je skoro pola veka pre nego što je Kingdobio svoj spomenik. U avgustu 2011. podignut je takozvani Zid citata sa 14 navoda o ljudskim pravima, čiji je autor King. Ovo je ujedno i prvi spomenik koji su SAD podigle nekom crncu.