Supervizor najdužeg laboratorijskog instrumenta u istoriji nauke, kojim se dokazuje da je katran tečan, preminuo je prošle nedelje i nije doživeo da vidi padanje kapljice katrana u posudu.
Džon Mejnstoun, koji je u 78. godini doživeo šlog, tokom poslednje 52 godine nadgledao je eksperiment započet pre 83 godine. Za to vreme palo je samo osam kapljica katrana, ali nijedna pred njegovim očima.
Profesor fizike Džon Mejnstoun nadgledao je australijski eksperiment koji je započeo Tomas Parnel. On je želeo da dokaže da je katran zapravo tečan i da će, ako dovoljno dugo bude stajao u posudi na čijem dnu je cev, na kraju početi da curi u donju posudu.
Za 83 godine palo je svega osam kapi, ali niko nikad nije prisustvovao kapljanju, pa ni Mejnstoun. Profesor je ranije najavio da bi još jedna kap trebalo da padne do kraja godine.
- Kap može da padne brzinom treptaja oka, kao da ima sopstveni um - istakao je Mejnstoun.
Eksperiment je sada pod video nadzorom, a tri veb kamere su postavljene kako bi zabeležile pad devete kapi. Prošlog meseca, na koledžu u Dablinu je po prvi put kamerom zabeleženo padanje kapi katrana. Za kapljanje je obično potrebno između sedam i 13 godina.
Eksperiment koji se odvija u Brizbejnu je ipak najpoznatiji te vrste i zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda. Veruje se da bi mogao da traje još najmanje sto godina. Mejnstoun je ranije rekao da su naučnici ovaj eksperiment potpuno zapostavili i da se odvijao "u nekom prašnjavom ormaru", sve dok ga on nije preuzeo.
- Bivši studenti, njihova deca i unučići rado dolaze da provere kako eksperiment napreduje - istakao je Mejnstoun.
Mejnstounove kolege su istakle da je tužno što profesor nikada nije video ono što je najviše želeo.
- Jednom sam bio na pet minuta od toga da vidim kap. Napustio sam fakultet misleći da neće pasti do sutradan, ali kada sam ujutru proverio, video sam da je pala - rekao je fizičar.