SAN SALVADOR - U verovatno najstrašnijem zatvoru na svetu, u Salvadoru, zatvorenike drže i po godinu dana u privremenim zagušljivim ćelijama predviđenim za zadržavanje ne duže od 72 sata.
Njih oko 30-ak provode vreme i guraju se bukvalno kao stoka na prostoru od 4x5 metara.
Zatvorenici žive u ovako nehumanim uslovima daleko od očiju javnosti, ali jedan novinar iz magazina za kulturu “Vajs”, uspeo je da zabeleži ove stravične prizore. U tome mu je, zapravo, pomogao policajac kome se smučilo kako se uprava zatvora ponaša prema zatvorenicima.
Interesantno je da su u ćelijama izmešani članovi dve suprotstavljene bande, Mara Salvatruka, poznata kao MS-13 i Bario (M18), između kojih je decenijama vladao gotovo građanski rat, dok je primirje koje traje godinu dana, u julu zamalo bilo prekinuto.
Reporter “Vajsa” se nada da će objavljivanjem fotografija naterati vladu da poboljša uslove života u salvadorskim zatvorima.
Iako je prekid sukoba trebalo da dovede do značajnog smanjenja nasilja, on se ne odnosi na kidnapovanja, iznude ili prodaju droge.
- Nema šanse da se sve žrtve izbroje. Ima mnogo mesta na kojima državni organi jednostavno ne mogu da vrše istragu zato što teritoriju kontrolišu bande - kaže Maks Menvoring, profesor na Institutu za strateške studije u američkom vojnom koledžu.
Primirje, koje podržava Katolička crkva i Organizacija američkih država, treba da smanji stopu ubistava koja iznosi 66 na 100.000 stanovnika iz 2011. godine, što El Salvador čini najnasilnijom državom na svetu.
Pre primirja, broj svakodnevnih ubistava smanjio se sa 12 na pet.
Salvador - zemlja sa navjišom stopom ubistava
Bande su obećale da će zaustaviti ubistva u zamenu za bolje uslove za zatvorene vođe bandi, koji rukovode operacijama i iza rešetaka. Vlada je preselila 30 bosova iz svake bande iz zatvora maksimalne bezbednosti Zakatekoluka, zvanog “Zakatraz” u normalne zatvore, odakle bi trebalo svojim pionima da naređuju da se drže dogovorenog primirja.
Procenjuje se da 50.000 žitelja Salvadora pripada uličnim bandama koje su uterivale strah u kosti čak i u Gvatemali i Hondurasu, a od ove male nacije od šest miliona stanovnika načinile zemlju sa najvišom stopom ubistava.
- Tačno je da je broj ubistava smanjen, ali mi se pitamo koliko dugo će to trajati, kaže Domicila Martinez (53), ulični prodavac.
- Ne mogu da pričam, mogu da me ubiju, ne znate vi kakvi su oni. Mi koji živimo uklešteni između bandi, naučili smo kako da preživimo - kaže uplašeni čovek.