Intervju, fizičar sa Instituta za napredna istraživanja u Ostinu
Dr Erik Dejvis: Uskoro ćemo moći da putujemo kroz vreme!
Pon, 02.09.2013. 1:08h
→ Ned, 01.10.2017. 0:00h
Siguran u nauku Teorija relativiteta predviđa mogućnost odlaska u prošlost ili budućnost, a crvotočine je moguće napraviti u laboratoriji
OSTIN/BEOGRAD - Svi bi da pobegnu iz svog vremena. Putovanje kroz vreme je moguće, a u tom putovanju nam najviše mogu pomoći crvotočine, kaže u intervjuu za Kurir dr Erik V. Dejvis, fizičar sa Instituta za napredna istraživanja u Ostinu.
- Putovanje kroz vreme predviđeno je i opštom teorijom relativiteta, dopunjenom kvantnom teorijom polja. Ovo nije nova nauka. Ajnštajnova teorija relativiteta predviđa crvotočine kroz koje je moguće putovati, vorp pogon i vremeplove - kaže Dejvis.
Postojanje crvotočina zasad nije dokazano. Da li ste sigurni da postoje? - One su predviđene teorijom relativiteta, a astronomi ih traže u galaksiji. Kako je većina predviđanja teorije relativiteta testirana i potvrđena, ostalo je svega nekoliko stvari koje treba da ispitamo. Crvotočine i vremeplovi su neka od tih još netestiranih predviđanja. To nije ekstremna fizika, pa ih je moguće napraviti u laboratoriji.
Kako bi crvotočine mogle da se koriste za putovanje kroz vreme? - Ako se crvotočina koristi kao vremeplov, onda biste ušli u nju i došli do udaljene zvezde nekoliko dana kasnije. Kad opet uđete u crvotočinu i vratite se kući, mogli biste da mašete sami sebi jer biste videli sebe kako krećete na taj put. To je zato što je crvotočina tako podešena da bi vas vratila nazad kroz vreme na putu kući.
Da li to znači da ćemo uskoro napraviti mašine za putovanje kroz vreme? - Moguće. Ipak, korišćenje crvotočina kao vremeplova podrazumeva veliki napor u podešavanju vremena. To sigurno ne bi bila jednostavna mašina.
Koji su izazovi putovanja kroz vreme? - Morali bismo prvo da napravimo vremeplov, pa bismo tek onda mogli da odgovorimo na to.
Da li mislite da je moguće putovati i u prošlost i u budućnost? - Da, moguće je. Ajnštajnova teorija relativiteta dozvoljava nam odlazak u budućnost kad putujemo brzinom koja je blizu brzine svetlosti, to je takozvani efekat dilatacije vremena. Mioni koje proizvodi kiša kosmičkih zraka u gornjim slojevima atmosfere kreću se skoro brzinom svetlosti, pa je njihovo vreme raspadanja znatno produženo, dok se mioni proizvedeni u laboratoriji raspadaju veoma brzo zato što se kreću sporo. Mioni koje proizvode kosmički zraci kreću u budućnost u poređenju sa mionima iz laboratorije. Teorija relativiteta dozvoljava nekom da krivi vreme i prostor tako da može da ide napred i nazad kroz vreme.
Da li možemo da očekujemo da će vremeplov biti napravljen tokom naših života? - Sve je moguće jer niko ne može da predvidi naučna otkrića u razvijenoj tehnologiji.
Kad bi postojao vremeplov, u koju tačku u vremenu biste voleli da se vratite? - Voleo bih da otputujem u vreme kad su dinosaurusi vladali Zemljom.
Teorija... Krivljenjem vremena i prostora nastaju crvotočine
Prečice kroz svemir
Da li postojanje crvotočina znači i da je moguće putovanje brže od svetlosti? - Da, na neki način. Putnici koji bi prolazili kroz crvotočinu ne bi stvarno putovali brže od svetlosti. Ali crvotočina je hipersvemirska prečica koja spaja rastojanja od više svetlosnih godina. Ako bi tu brzinu merio neko ko je van crvotočine, on bi primetio da je putnik prešao nekoliko stotina svetlosnih godina za nekoliko sati. Za njih bi putnik putovao brzinom koja izgleda kao da je brža od svetlosti. Putnik nikad ne bi prekršio ograničenje brzine koje postoji u teoriji relativiteta.