Milovan Vesnić: U životu je sve lako, samo treba znati!

Ambiciozan Izvlačim maksimum iz sebe i svog auta, to me tera da idem dalje, da probijam barijere. Imamo lepu i zanimljivu zimu za razmišljanje šta dalje

Pokorio Srednju Evropu.
Odmah pošto je na Slovakija ringu matematički obezbedio naslov FIA prvaka Centralne Evrope na kružnim stazama u klasi D4 do 2000 kubika jednu rundu pre kraja šampionata, Mikica Vesnić je za Kurir sabrao utiske o za njega završenoj sezoni i otkrio u kom pravcu razmišlja o svojoj profesionalnoj budućnosti.

Hungaroring, Red bul ring, Panonija ring, Slovakija ring. Četiri runde, osam startova, sedam pobeda. Da li je bilo lako?
- Meni je u automobilu u 50 odsto slučajeva bilo lako. Na nekim stazama bilo je problema, pogotovu na Panonijaringu, gde se vozi isključivo taktički. Iz ugla organizacije, finansija, rada, pripreme automobila, logistike, nije bilo nimalo lako. Tim se spremao cele zime, udarnički smo radili šest meseci. Naravno, treba imati i sreće, mene je u ovoj sezoni sve poslužilo. U životu je sve lako, samo treba znati.

U prebogatoj karijeri ovo ti je prvi osvojeni međunarodni šampionat. Šta ti on znači?
- Drago mi je što sam šampion, ali se ne zadovoljavam pobedama, ne skupljam titule i poene, uvek gledam napred. Ovo je dobra škola, zagrevanje za nešto još ozbiljnije. Da gledam samo titule, verovatno bih se bacio na nešto jeftinije, tipa brdskih šampionata, gde bi posao bio još lakši. Kružne trke su teža disciplina.

Osvojio si i trku 2 u Slovačkoj, ali si kažnjen i rangiran kao četvrti u njoj.
- Isključivo moja greška. Sustigli smo dosta sporije automobile za krug, u prvi mah nisam video žute zastave s druge strane staze, a gledao sam i u retrovizor, jer mi je glavni konkurent bio na vratu. Na nesreću, izašao je i sigurnosni auto, pa se penalizacija od 40 sekundi još lošije odrazila na moj rezultat. To je deo ovog sporta. Da sam režirao sezonu, ne bih je ovako izrežirao. Konkurenti su se menjali iza mene, a ja sam pobeđivao i pravio ogromnu bodovnu razliku.

Zato si mogao i da biraš runde na kojima ćeš voziti.
- U startu sam krenuo na sve trke, a s tog plana skinuo sam Most i Salcburg. Moji konkurenti birali su kvalitetnije autodrome, imaju interne dogovore i drže ih se. Zato je otpala i Poljska. I ja sam zbog nekih budućih ozbiljnijih serija birao staze, hteo sam da naučim ono što ne znam.

Tvoja ekipa poznata je po brižljvoj tehničkoj pripremi. Jedini kvar bio je onaj na izduvu na Panonijaringu.
- Eksplodirao je zadnji lonac. Moja „vektra“ nije više tako mlada, ali se trudimo da je držimo u najboljoj mogućoj kondiciji, koliko finansije dozvoljavaju. Za jedan CEZ vikend pređe se 250 kilometara, nemoguće je proći takvu sezonu bez ikakvog tehničkog problema.

Šta ste u ovoj godini u CEZ naučili ti i tvoj tim?
- Svi smo dobili. Malo smo se uljuljkali u Kupu bezbednosti koji je bio zaživeo na prostoru stare Jugoslavije, a to ne može ni da se poredi sa ovim. Upoznao sam četiri nova autodroma. To je nemerljivo. Svaki sledeći put biće mnogo lakše, a svaki automobil uči se do poslednjeg dana i nikad se ne nauči do kraja. Uvek može još, može i vozački i tehnički bolje.

Koji si procenat svojih mogućnosti uložio u osvajanje CEZ?
- Hoću da izvučem maksimum iz sebe i svog auta, to me tera da idem dalje, da probijam barijere. Trudio sam se da dam maksimum prvenstveno na kvalifikacijama, kada je trka sa vremenom. Trke su nešto sasvim drugo, one se voze i taktički. Mogu mnogo da pričam i o set-apu, jer važim za čoveka koji ga jako dobro radi i poznaje. Prenosne odnose za Slovakija ring, Panoniju i Hungaroring pogodio sam kod kuće, gledajući druge automobile na jutjubu. Znam koliko moj auto može i pogodio sam sve brzine i maksimalnu brzinu u kilometar.

Već si prvak, ne ideš u Brno, tvoja takmičarska sezona je gotova.
- Sad pokušavam da izvedem korak napred. Šta će to biti, zavisi isključivo od sponzora i finansija. Finansijski sam zagrizao možda i više nego što sam mogao, ali takav je mentalni sklop cele naše porodice, mi godinama živimo za auto-sport. Imamo lepu i zanimljivu zimu za razmišljanje šta dalje. Pokušavam da prodam „vektru“. Kad to uradimo, onda pakujemo budžet i reći ćemo šta možemo. Svakako kružne trke, a koje, znaće se verovatno oko Nove godine.

FIA CEZ prvenstvo je dobra vrednost za uloženi novac?
- Sigurno. Zemlje poput Austrije, Češke, Slovačke, Poljske, Mađarske nisu mogle da imaju kvalitetan nacionalni šampionat i napravile su zajednički, Centralnoevropski. To su ozbiljne trke i organizacija. Svi iz naše zemlje koji imaju uslove treba da dođu makar na jednu ili dve trke, da vide ovu profesionalnost. Više će naučiti nego za celu sezonu u Srbiji. Moramo gledati FIA propise i prilagoditi se njima. Ne možemo živeti u prošlom vremenu, moramo napred.

Milovan Mikica Vesnić

- Rođen: 29. februara 1976. u Užicu, Srbija
- 1994. debi u reliju
- 1995. šampion Jugoslavije na brdskim stazama
- 1995-1996. i 1998. šampion Jugoslavije na kružnim stazama
- 1999-2002. učesnik Reno klio V6 kupa
- 2003-2004. i 2006-2011. šampion Srbije na kružnim stazama
- 2008. osvajač Srbija relija u klasi N2000
- 2011-2012 osvajač FIA regionalnog kupa Bezbednost na putevima
- 2013. šampion FIA Centralnoevropske zone

Utisci

Ovde je Vesnić vozio 2013.

- Hungaroring je ozbiljan autodrom, susretao sam se i sa ozbiljnijim, ali nisam očekivao toliko od cele organizacije, od konkurencije, infrastrukture, od timova u Centralnoevropskom šampionatu.

- Red bul ring je prelep. Oduševljen sam pistom, infrastrukturom, bezbednošću, podlogom. Vozio sam na mnogo staza, od Engleske, preko Monte Karla pa nadalje, ali Red bul ring će mi uvek ostati u pozitivnom sećanju.

- Panonijaring je nepregledna, kompleksna staza. Ima 19 krivina, sa tribina izgleda kao lavirint. Kolege su rekle da će mi prvi put biti jako teško, da treba četiri dana da se sve nauči. U trci sam čuvao gume, umarao sam protivnika i čekao grešku.

- Slovakija ring ima brzu konfiguraciju krivina. Maksimalne brzine ne moraju biti velike, ali ako su krivine brže i traže tačnost i osećaj, meni je lakše. Celog vikenda je bilo problema zbog prevelike gužve: 45 automobila u diviziji, 27 u mojoj klasi, ostalo su bili prespori „micubiši“ i „grande punto“ kup automobili.