NSA čitala mejlove predsednika Brazila i Meksika
RIO DE ŽANEIRO - Američka Agencija za nacionalnu bezbednasot (NSA) nadzirala je predsednike Brazila i Meksika, Dilmu Rusef i Enrikea Penja Nijetu, a u slučaju meksičkog lidera uspela je da pristupi njegovoj elektronskoj pošti pre nego što je on izabran za predsednika.
Novinar Glen Grinvald, koji objavljuje dokumenta odbeglog obaveštajca NSA Edvarda Snoudena, rekao je za brazilsku TV stanicu Globo da dokument iz juna 2012. pokazuje da je presretana elektronska pošta meksičkog predsednika.
Na osnovu datuma se vidi da je NSA uspela da dođe do mejlova mesec dana pre nego što je Penja Nijeto izabran.
U mejlovima se vidi šta je meksički predsednik pisao koga bi voleo da vidi na pojedinim funkcijama u vladi.
Nije poznato da li je NSA nastavila sa ovim aktivnostima, ukazuje AP.
U slučaju brazilske predsednice, dokument iz juna 2012. ne pokazuje da su mejlovi Rusefove presretani na način koji je to urađeno sa njenim kolegom iz Meksika.
"Ali, jasno je da je na nekoliko načina njena komunikacija presretana, uključujući program DNI Prezenter, koji NSA koristi da otvori i čita mejlove i četovanja preko interneta", navodi Grinvald, koji živi u Rio de Žaneiru.
Prema dokumentu, Amerikanci su ustanovili sa kojim saradnicima je Rusefova komunicirala da bi potom pratili koji su od njih međusobno komunicirali, ali i sa kojim trećim stranama se ta komunikacija dalje odvijala.
Brazilski ministar pravde Eduardo Kardozo rekao je za novine "O Globo" da "ukoliko se potvrdi ovi navodi, mi ćemo ih razmotriti veoma ozbiljno i proglasićemo očigledno kršenje suvereniteta Brazila".
"Ovo je potpuno van standarda poverenja koji se očekuje od strateškog partnerstva koje SAD i Brazil imaju", kaže on.
Grinvald je već u julu za "O Globo" pisao da Snoudenovi dokumenti otkrivaju da je Brazil bio najveća meta programa NSA u Latinskoj Americi, koji je prikupio milijarde mejlova i poziva obavljenih u toj zemlji.
Prema dokumentu, NSA je prikupljala dokumenta putem "nedefinisane" saradnje između agencije i brazilskih telekomunikacionih kompanija.
Grinvald kaže i da ne može da utvrdi o kojim kompanijama je reč ili da li su bile upoznate sa tim da se njihove veze koriste u ovu svrhu.