Uskršnji običaji od zore do mraka: Još su naši stari poštovali tradiciju, a ovo je najvažnije uraditi čim ustanete
Uskrs je dan kada se poštuju brojni običaji i rituali, različiti od kraja do kraja, ali svi sa istom porukom – obnova i blagostanje.
Uskrs je najvažniji i najradosniji praznik u pravoslavnom hrišćanstvu. Slavi se vaskrsenje Isusa Hrista i donosi snažnu poruku nade, novog početka i večnog života. Pored dubokog verskog značenja, ovaj praznik bogat je običajima, simbolima i porodičnom toplinom koja okuplja generacije.
Jutarnja liturgija i praznični pozdrav: „Hristos Vaskrse!”
Uskršnje jutro počinje svečano – zvona sa crkvenih tornjeva objavljuju dolazak praznika. Vernici se okupljaju na liturgiji, a tradicionalni pozdrav „Hristos Vaskrse!“ i odgovor „Vaistinu Vaskrse!“ čuje se svuda – u hramovima, na ulicama i u domovima. Po povratku iz crkve, porodica se okuplja oko trpeze, izgovaraju se molitve, pali se sveća i kuća se okadi tamjanom.
Prvo crveno jaje i tucanje – simbol snage i života
Bez jaja nema Uskrsa. Prvo se uzima crveno obojeno jaje, poznato kao „čuvarkuća“, koje se čuva cele godine. Zatim sledi najzabavniji deo – tucanje jajima! Ko ima najtvrđe jaje, postaje „pobednik dana“. Deca obožavaju ovu igru, a radost se deli i sa gostima – svakome se poklanja po jedno jaje uz želje za zdravlje i sreću.
Narodni običaji i verovanja od zore do sumraka
Uskrs je dan kada se poštuju brojni običaji i rituali, različiti od kraja do kraja, ali svi sa istom porukom – obnova i blagostanje:
- Ustajanje pre zore donosi vrednoću i zdravlje tokom cele godine.
- Umivanje u vodi sa cvećem i crvenim jajetom donosi svežinu i vitalnost.
- Dodirivanje jajetom po licu – veruje se da deci donosi zdravlje i rumene obraze.
- Zakopavanje jaja u mravinjak priziva sreću i napredak.
- Nova odeća označava simbolično „obnavljanje duše“.
- Ljuske od jaja se ne bacaju bilo gde – da se ne bi zloupotrebile prema narodnom verovanju.
- Čuvarkuća se čuva do sledećeg Uskrsa – kao zaštita doma.
Pobusani ponedeljak: Dani sećanja i poštovanja
Prvi ponedeljak nakon Uskrsa, poznat kao Pobusani ponedeljak, posvećen je sećanju na preminule. Obilaze se groblja, uređuju grobovi, pale se sveće i ostavljaju ofarbana jaja. U nekim krajevima ovaj dan se naziva i Vodeni ponedeljak – mladići tada polivaju devojke, simbolično ih „čiste“ i osvežavaju.
Šta se sprema za Uskrs? Tradicionalna trpeza
Praznična trpeza je bogata i raznovrsna. Pored jaja, najčešće se priprema:
- Mlada jagnjetina
- Pečenja i čorbe
- Svečani hlebovi – pogače i kovržnjaci s umetnutim jajima
- Razne salate i kolači
- U nekim krajevima, posebno u Istočnoj Srbiji i Vojvodini, peku se hlebovi sa celim jajima koji se poklanjaju prijateljima i rodbini.
Porodična okupljanja i duh zajedništva
Nekada je bio običaj da porodice, svečano obučene, posle ručka prošetaju gradom i odu u kafanu – kako bi simbolično „pokazale praznik“. Danas se taj duh zadržava kroz porodične ručkove, posete i okupljanja, uz pesmu, smeh i ljubav.
Uskrs – praznik svetlosti, nade i radosti
Veruje se da su vrata raja otvorena od Uskrsa do Tomine nedelje, i da oni koji tada preminu – odlaze pravo u raj. Uskrs nas podseća da posle tame dolazi svetlost, da iz tuge može izrasti radost, a iz smrti – život.
Ovo je dan kada se ujedinjujemo u veri, ljubavi i nadi. Dan kada se okupljamo, praštamo, molimo i veselimo – zajedno.
Bonus video: Uskršnja liturgija u Hramu Svetog Save
