PAPA SE PROBUDIO U 6, MALO KASNIJE NEŠTO MU SE DESILO U GLAVI: Oglasila se doktorka Frančeska, ispričala SVE detalje smrti rimokatoličkog poglavara (FOTO)
Papa umro od moždanog udara
Iznenadna neurološka kriza zadesila je papu Franju u Domu Svete Marte, a kao zvaničan uzrok smrti navedeni su moždani udar, koma i nepovratni srčani zastoj.
U zvaničnom izveštaju koji je potpisao direktor Uprave za zdravstvo i higijenu Vatikana, Andrea Arkanđeli, navodi se da je papa već ranije imao ozbiljne zdravstvene probleme: akutnu respiratornu insuficijenciju izazvanu obostranom upalom pluća, bronhiektazije (oštećenja disajnih puteva), povišen krvni pritisak i dijabetes tipa 2.
Papa se probudio u 6 časova ujutru, a već oko 7 se požalio na naglu slabost. Lekari su odmah posumnjali na moždani udar, objavio je italijanski list Korijere dela sera.
- Moždani udar je oštećenje mozga uzrokovano poremećajem u cirkulaciji – ili zbog začepljenja, ili pucanja krvnog suda - objašnjava doktorka Frančeska Romana Pecela, neurolog sa bolnice San Kamilo u Rimu i generalni sekretar Italijanskog udruženja za moždani udar.
U papinom slučaju, smatra se da je u pitanju bio hemoragijski moždani udar – vrsta udara kod kojeg puca krvni sud u mozgu, što često dovodi do brzog pogoršanja stanja i velikog rizika po život u prvom satu.
- Kod ovakvog udara, moždano tkivo se naglo ošteti i svaka sekunda je bitna – što pre reagujete, veće su šanse za oporavak - ističe doktorka.
Koji su simptomi moždanog udara?
Problemi sa govorom, gubitak kontrole nad jednom stranom tela, slabost u ruci ili nozi, ukočenost ili asimetrija lica.
- Moguća je paraliza jedne polovine tela ili lica. Bez snimanja mozga (CT ili MR), ne može se sigurno razlikovati da li je udar nastao usled začepljenja ili pucanja krvnog suda - dodaje dr Pecela.
Rizik raste sa godinama
Incidencija moždanog udara se udvostručava sa svakih deset godina nakon 55. godine. Češći je kod muškaraca do 70. godine, ali nakon toga postaje učestaliji kod žena. Ako u porodici postoji istorija moždanih udara, rizik se povećava za 30%.
Doktorka Pecela dodaje da upala pluća i respiratorne tegobe, zbog kojih je papa ranije bio hospitalizovan, nisu direktno povezane sa udarom.
- Sa sigurnošću se ne može reći šta je tačno dovelo do udara, ali verovatno je presudan bio skok krvnog pritiska, s obzirom da je hipertenzija jedan od najčešćih uzroka - navodi ona.
Brza reakcija ključna
Moždani udar je bolest u kojoj „vreme znači život“. Ukoliko se pojave simptomi ne treba gubiti vreme na odlazak u bolnicu sa porodicom, već odmah pozvati hitnu pomoć.
- Lečenje počinje već u ambulantnim kolima, ako su dobro opremljena, a svaka minuta čekanja smanjuje šanse za oporavak - upozorava dr Pecela.
Centar za moždani udar mora biti prva destinacija — jer šanse za oporavak drastično opadaju ako pacijent stigne sa zakašnjenjem.
Pripreme za sahranu pape Franje pratite u našem blogu OVDE.
(Kurir.rs/Il Corriere della Sera/Večernje novosti/Preneo: N.V.)
