BEOGRAD - Dok su bili deca, oni su maštali kako će jednog dana promeniti ono što im piše u krštenici. Guzina bi se zacrvenela kad je prozovu u školi, Radosna je želela da bude Vesna, Bronza se “pravdala” da je u duši Zlatna...
Šta biste pomislili kada biste podigli slušalicu a s druge strane žice čuli: „Dobar dan, ovde Lutka“. Prava Lutka Mladenović prilično se namuči dok je ljudi shvate ozbiljno. Sličnu muku ima i Tigran Jovanović, a naročito kada se upoznaje sa nekim ko se pritom zove Sibin.
- Deca u školi su me zvali Obična, ali mi nikad nije smetalo. Ljudi pri upoznavanju najčešće odmah zapamte kako se zovem. Bilo je i nekih zanimljivih situacija. Jednom prilikom, pri upoznavanju, pružila sam ruku i rekla: „Običan“, na šta mi je gospodin uzvratio: „Ne brini se, nisam ni ja ništa naročito“, priča Beograđanka Mirjana Običan. Međutim, iako su neobična imena i prezimena često predmet šale, mogu i da budu od koristi. Ako ništa drugo, ljudi ih zapamte iz prve. Jedinstveno ime često znači i da ste jedini u celoj Srbiji, a možda i šire, koji se tako zove. Zato se svi oni danas ponose, a često i sami našale svojim luckastim imenom ili prezimenom koje sada kada su odrasli ne bi menjali ni za šta na svetu.
Lutka Mladenović Beograđanka Lutka Mladenović često muči muku da je ljudi shvate ozbiljno. Njeno ime isprva se shvata kao šala, a njoj se i dan danas dešava da se zacrveni kada je u na ulici neko pozove imenom.- Ime mi je dala baka, zato što sam joj bila prva unuka i kaže da sam bila - lepa ko lutka! U detinjstvu mi nije smetalo, ali kasnije kroz život nisam volela svoje ime. Uvek mi je bilo neprijatno kada me neko pozove na ulici, u školi, autobusu. Ja crvenim, a svi se smeju. Na poslu sam takođe imala probleme, ljudi me nisu shvatali ozbiljno, mislili su da se šalim. U nekom trenutku sam čak i želela da promenim svoje ime, ali sam zbog birokratije odustala.
Može se reći da sam se sada nekako navikla da budem Lutka - priča Lutka Mladenović iz Beograda.
Radosna VlajkovUčiteljici iz Zrenjanina Radosna Vlajkov poznata je pre svega po svojoj veseloj naravi, ali ne voli kada joj pobrkaju ime sa Vesela.- Ime mi je dala moja majka. Njena drugarica je poznavala neku Radosnu i njoj se svidelo to ime. Matičar nije hteo da zavede takvo ime, rekao je da je tepanje, ali ga je naša uticajna prijateljica nekako ubedila. Kada sam bila dete, nisam volela svoje ime, tada su u modi bile Vesne, pa sam i ja želela da se tako zovem. Tek kada su neki ljudi počeli da hvale moje ime, počelo je i meni da se sviđa - kaže vesela Radosna.
Guzina BojanaKad je neko pita za prezime, Beograđanka Bojana Guzina (23) prvo se nasmeje, pa onda odgovori. Vulgarnih komentara, kaže, nema. Ali većina po pravilu prasne u smeh.- Dok sam bila mala, stidela sam se svog prezimena jer su me deca ismevala i često su to znala da iskoriste u kontekstu “vrati se odakle si došla”. Sa pet godina sam mami i tati rekla da ću promeniti ime u Marija Kraljević, to mi je tad valjda zvučalo otmeno. Neki su znali da kažu: “Baš te briga, ti si bar žensko, promeni ga kad se udaš”. Vremenom sam počela da se šalim da ću se udati za nekog Gaćonju ili Gaćušu i još zadržati svoje. Sada drugačije gledam na njega, baš zbog toga što je specifično i to mi se sviđa. Kad se predstavim, teško da neko može da ga zaboravi - priča ova mlada studentkinja arhitekture. Što se tiče porekla, kaže, zna da su se Guzine prvobitno prezivale Perović, ali su ih Austrougari, dok su se krili od Turaka, iz šale nazvali Guzina.
Bronza ŽeljkaNovosađanka Željka Bronza (30) u šali govori da joj je prezime “treće mesto”, a da je u duši Zlatna.- Dešava se često i da me pobrkaju sa Broz. Kada im objasnim da sam ja Bronza, začuđeno me pogledaju i često u šali prokomentarišu: “A da nisi možda zlatna”. Ja onda u šali odgovorim da sam zvanično Bronza, ali da sam u duši Zlatna. A nekad, kada me pitaju koje ti je prezime, kroz osmeh odgovorim „treće mesto“. Nas, „bronzanih“, inače ima baš malo. Nikad mi se nije desilo da sretnem nekoga s tim prezimenom. Nažalost, veliki broj dedine braće poginuo je u Drugom svetskom ratu, a deo porodice Bronza živi u Americi. Prezime navodno potiče iz mesta Bronzani Majdan u Bosni - objašnjava nam Bronza Željka.
Tigran Jovanović Beograđanin Tigran Jovanović (29) ima problem krajnje duhovite prirode jer ga ljudi sa kojima se prvi put sreće uvek upitaju da još jednom ponovi svoje ime. Ime je dobio po šahovskom velemajstoru Tigranu Petrosjanu, koji je nastupao za SSSR. Njegovim roditeljima je to palo na pamet kada je objavljena vest da je u avgustu 1984. ovaj šahista umro, a Tigran je rođen par dana kasnije, 1. septembra.- I pored svega, ne igram šah često, a ni preterano dobro. Ljudi kada se upoznaju sa mnom, vrlo često zahtevaju da ponovim svoje ime. To nekad bude uz osmeh, nekad im bude neprijatno, misle da nisu dobro čuli ili su jednostavno zabezeknuti - priča Tigran. On kaže da mu je uvek zanimljivo kada se upoznaje sa ljudima koji takođe imaju retka, neobična imena.- Među društvom sa fakulteta se i dalje prepričava davni slučaj kada sam se upoznavao sa jednim Sibinom... - priča uz osmeh kontrolor leta Tigran, ostajući nedorečen.
Rubin PavleJedan fakultetski profesor iz Novog Sada zove se Rubin Pavle. Svoje neobično prezime ponosno nosi kao pravi dragi kamen, mada se dešava da ga umesto Rubin nazovu i Safir.- Uglavnom sam imao pozitivnih iskustava sa svojim prezimenom. Mislim da je lepo i neobično, a i u detinjstvu nije bilo potrebe za nadimcima.
Jednostavno, i ovako je bilo dovoljno upečatljivo - priča profesor Rubin. Uglavnom su ga, kaže, svi lako pamtili upravo zbog prezimena i zbog asocijacije na dragi kamen.- Kada mi neko zaboravi ime, ljudi obično kažu: “Jao znam, u pitanju je neko drago kamenje”. Najčešća asocijacija im je safir - priča profesor Rubin.