BEOGRAD - U prvih šest meseci 2013. građani Srbije su na onlajn šoping trošili oko 20 miliona evra mesečno, odnosno svakog dana po oko 626.000 evra.
Među građanima Srbije je, kako se pokazalo, popularnija kupovina na stranim portalima, pa se tek 25. deo ukupne sume potroši za kupovinu na domaćim sajtovima.
Pretpostavlja se da se preko interneta trguje i više (plaćanje u kešu po preuzimanju robe), ali su o tome dostupni samo podaci o kupovini robe i usluga koje su plaćane karticama.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da se u prvih šest meseci ove godine na domaćim sajtovima kupovalo za 499,5 miliona dinara, a na stranim za 109 miliona evra, što daje cifru od 626.000 evra na dan.
Kada kupujemo na stranim sajtovima, u proseku trošimo 154 evra po transakciji, dok za kupovinu preko domaćih portala u proseku trošimo oko 50 evra.
U 2012. prosečna transakcija plaćanja preko interneta u Srbiji iznosila je nešto manje od 50 evra, dok je taj prosek za strane sajtove bio 169 evra.
"Građani se više odlučuju da kupuju na stranim sajtovima jer tu dolaze i do robe koje nema u Srbiji", kaže za "24 sata“ Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta.
Podaci pokazuju da se onlajn najviše pazare avionske karte. Građani naručuju i gume za automobile jer ih dobijaju na kućnu adresu ili adresu servisa. Kod nas se preko interneta pazari i bela tehnika, kućni aparati, knjige, igračke, garderoba i obuća.
"Prodaja preko interneta je iz meseca u mesec sve bolja", kaže za "24 sata" Marko Ilić, direktor onlajn prodavnice NonStopShop.
Pomamu za kupovinom na stranim portalima on objašnjava time što je to jedini prostor gde mogu da nabave robu koja u Srbiji nije dostupna.
"Kupovina na stranim portalima podrazumeva da se plaća carina i porez i opravdana je za robu koje kod nas nema. Kad naručuju iz domaćih internet šopova, građani plaćaju samo troškove dostave. Kod nas je to 175 dinara, a na primer za belu tehniku ili gume za automobile i ne naplaćujemo dostavu", kaže Ilić.
I maloprodajne radnje bi mogle da ponude prodaju preko interneta, kaže Slobodan Marković, ali kod nas to nije razvijeno, niti su firme zainteresovane.
"Tada bi morale da izmene način prodaje i da naprave i internet prodavnicu, pa da je povežu s magacinom... Ako ne mogu da ugovore s poštanskom kućom dostavu po pristupačnim cenama, morali bi i to da rade sami“, kaže on i dodaje da su takvi retki primeri kod nas zasad "Univereksport“ i "Maksi“, koji preko interneta prodaju, recimo, kućnu hemiju, brašno, mleko...