Grčki pronalazači izumeli uređaj za proizvodnju hrane u surovim uslovima Crvene planete. Mini-farma radi na sunčevu energiju
ATINA - Ako ćemo na Mars, tamo moramo nešto da jedemo i pijemo! Pošto su roveri NASA, koji već godinama šetaju po Crvenoj planeti, utvrdili da tamo ima vode (podzemne, odnosno podmarsne), ovo pitanje gotovo da je rešeno. A uređaj koji su napravili grčki pronalazači pravo je rešenje za problem hrane.
Popaj na Marsu
Uređaj nazvan Popaj na Marsu (jer se na skici pomoću njega gaji spanać), u suštini je hermetički zatvorena staklena bašta na solarni pogon. Ovaj genijalni pronalazak bi se na Mars (više stotina kapsula) slao pre dolaska kolonista, kako bi oni, kad stignu, mogli da poberu ono što je naraslo i naprave sebi jedan solidan marsovski ručak.
Uređaj bi se padobranom spustio na površinu Marsa, a zatim stacionirao pomoću četiri nožice, otvorio poklopac i izložio seme povrća slabašnom marsovskom suncu.
Organska hrana
Ceo proces, od spuštanja do ručka na stolu, trajao bi oko 45 dana. Prednost ovog uređaja, pored toga što će hrana biti potpuno čista (na Marsu nema pesticida, biljnih bolesti i prljavštine) jeste ta što će, budući da je hermetički zatvoren, sprečiti i kontaminaciju Marsa mikrobima sa Zemlje.
Ovaj projekat je, inače, pobednik međunarodnog konkursa NASA „Izazov za uređaje u svemiru“, takmičenja koje svake godine od ljudi širom sveta traži da budu kreativni i pomognu u osvajanju univerzuma.
NASA, inače, već dugo radi na pronalaženju načina da se za vreme misije na Marsu hrana gaji na efikasan način, koji posadi neće oduzimati previše vremena. I pored toga što postoje detaljno razrađeni planovi za poljoprivredu na Marsu, postoje nepoznanice koje verovatno neće biti rešene dok se tamo ne ode.
Ceo proces, od spuštanja do ručka na stolu, trajao bi oko 45 dana
Za biljke nema Sunca?
Iako je eksperimentima na Međunarodnoj svemirskoj stanici dokazano da biljke mogu da rastu u uslovima mikrogravitacije, ne zna se kako će one reagovati na Marsovu smanjenu gravitaciju. Dalje, Mars dobija otprilike pola svetlosti od Sunca u odnosu na Zemlju, pa se ne zna da li bi ovo bilo dovoljno za fotosintezu i rast biljke. Ako ne bi, moralo bi se pribeći veštačkom dosvetljavanju. Naučnici istražuju i mogu li biljke preživeti tamo gde je pritisak manji nego na Zemlji.