Diplomate: Sirija nije Kosovo

VAŠINGTON - Diplomate koje su bile uključene u intervenciju Zapada na Kosovu 1999. ocenile su da ta situacija ima malo sličnosti sa napadom na Siriju koji planira administracija američkog predsednika Baraka Obame, uprkos tome što ih porede.

Američki predsednik Barak Obama uporedio je moguću intervenciju u Siriji sa intervencijom Sjedinjenih Američkih Država i međunarodne zajednice na Kosovu, ocenivši da je tada, kao i sada, takva akcija bila nepopularna među građanima Amerike, ali se pokazala kao opravdana.

"Intervencija na Kosovu je bila veoma nepopularna, ali mislim da je na kraju bilo pravilno što je do nje došlo i međunarodna zajednica može da bude zadovoljna što je zajedno u tome učestvovala", kazao je Obama nakon Samita G20 u Sankt Peterburgu.

"Njujork tajms" objavio je za vikend da savetnici Baraka Obame za pitanja državne bezbednosti proučavaju vazdušne napade NATO na Kosovu, kao mogući šematski plan za akciju protiv Sirije, bez odobrenja Ujedinjenih nacija.

Američke diplomate upoznate sa situacijom, tvrde, međutim, da primer Kosova ne može da posluži kao model za Siriju.

"Sličnosti su ravne nuli", ocenio je bivši ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt, blizak saradnik Ričarda Holbruka.

"Situacija je potpuno drugačija. U slučaju Kosova imali smo partnere, za Siriju ih nemamo. Kosovo je malo, Sirija je velika", ocenio je Galbrajt.

Da između slučaja Kosova i Sirije postoje velike razlike smatra i bivši ambasador u Iraku i specijalni izaslanik SAD za Kosovo 1998. i 1999. Kristofer Hil.

"Za Kosovo smo imali političke dogovore sklopljene kroz plan Kontakt grupe. Radili smo zajedno sa Evropljanima, Rusima i ostalima, kako bi pronašli političko rešenje. Srbi na kraju nisu prihvatili naš predlog i zbog toga su bili izolovani. Pošto se etničko čišćenje nastavilo, udarili smo na njih, i to žestoko", rekao je Hil.

Hil je dodao da su u slučaju Kosova mnoge zemlje podržale SAD, bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok za Siriju te podrške nema.

Jedan od prvih i najžešćih zagovarača napada na Kosovu, pored generala Veslija Klarka, izaslanik SAD u pokrajini Robert Gelbard, koji je Slobodana Miloševića 1998. godine upozorio na moguću intervenciju NATO-a, takodje smatra da je slučaj Sirije drugačiji, jer "niko ne razmatra mogućnost pregovora o mirnom rešenju, osim Rusa", dok je u slučaju Kosova to pokušavao Ričar Holbruk.

Gelbard je naglasio da je intervencija na Kosovu usledila posle napora dela međunarodne zajednice da pregovara i postigne dogovor između dve strane, dok taj scenario, kako kaže, nije moguć u Siriji.

"U vreme intervencije na Kosovu, SAD su već godinama bile duboko uključene u razvoj dogadjaja na Balkanu. Amerika se posebno uključula 1995. posle masakra u Srebrenici. Neki ljudi očigledno, hvatajući se za slamku, porede Srebrenicu s napadom hemijskim oružjem u Siriji", ocenio je Gelbard.

Po mišljenju Hedera Halbarta, pisac govora nekadašnje američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, "ljudi moraju da shvate da se Kosovo nije dogodilo preko noći", kao i da bi u vreme brzih medija i protoka vesti, svaka kampanja duža od nekoliko dana bila katastrofalna.

Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Sjedinjenih Američkih Država penzionisani general Vesli Klark takođe je, pre nekoliko dana, odbacio poređenje kosovske intervencije sa mogućom vojnom intervencijom u Siriji, ocenivši da je primerenije poredjenje sa odmazdom SAD prema Iraku 1993. godine.

Klark je u autorskom tekstu koji je objavio "Ju-Es-Ej tudej" naveo da bi intervencija u Siriji bila sličnija napadu na glavni obaveštajni centar Sadama Huseina u Bagdadu, koja je izvedena zbog navodnog planiranja atentata na bivšeg predsednika Džordža Buša starijeg.

Kada je u pitanju intervencija protiv Srbije 1999. godine, Klark kaže da, iako ne vidi preveliku sličnost sa Sirijom, neke važne lekcije koje su tada naučene, sada bi mogle da pomognu.