Američki predsednik Barak Obama namerava da napadne Siriju kao što su 1999. njegova zemlja i NATO bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju. Obama, koji je izgubio podršku međunarodne zajednice za vojnu intervenciju protiv režima Bašara el Asada, a sva je prilika da neće dobiti ni podršku Kongresa, ocenio je da je akcija u Srbiji zbog Kosova tada bila nepopularna među građanima Amerike, kao i akcija u Siriji sada, ali da se pokazala kao opravdana.
Nije kao Irak
- Intervencija na Kosovu je bila veoma nepopularna, ali mislim da je na kraju bilo ispravno što se ona dogodila i međunarodna zajednica može da bude zadovoljna što je zajedno u tome učestvovala - rekao je Obama, koji se juče vratio u SAD sa Samita G20 u Sankt Peterburgu. Obama je dodao da zna da vojne intervencije SAD u dalekim delovima sveta nisu popularne među njenim građanima.
- Iako ne želim da pravim analogiju sa Drugim svetskim ratom, i u vreme bombardovanja Londona u Kongresu i američkoj javnosti nije bilo popularno da se podrži ulazak Amerike u sukob - naveo je američki predsednik. On je apelovao na Kongres, koji bi posle letnje pauze trebalo da se sastane sutra, da odobri intervenciju i naglasio da ne želi da Ameriku uvlači u još jedan dug i skup rat.
- Ovo neće biti još jedan Irak ili Avganistan. Mi smo SAD. Ne možemo da zatvaramo oči pred slikama iz Sirije koje smo videli. Zato pozivam članove Kongresa, obe stranke, da se ujedine i deluju. Ne odgovoriti na taj skandalozni napad povećalo bi rizik od ponovne upotrebe hemijskog oružja, od toga da ono padne u ruke terorista, koji bi ga upotrebili protiv nas. Takođe, poslala bi se katastrofalna poruka drugim zemljama da nema posledica za upotrebu takvog oružja - rekao je Obama.
Bez podrške Kongresa
Međutim, Obama izgleda neće dobiti podršku Kongresa. Iako odluku o vojnoj intervenciji može da donese i sam predsednik, podrška Kongresa mu je veoma značajna. Vođe demokrata i republikanaca u Kongresu rekle su da podržavaju Obamin plan, ali će je on ipak teško dobiti.
Prema pisanju Vašington posta, samo 25 kongresmena iz obe partije podržava odluku o napadu, a protiv je njih čak 106. Da bi Obamin predlog prošao, neophodno je da ga podrži 218 kongresmena od ukupno 435. Budući da većina američkih građana ne želi još jedan rat, veruje se da će kongresmeni glasati protiv intervencije u Siriji jer im se bliže izbori 2014.
Napad na jugoslaviju
♦ Savet bezbednosti UN nije odobrio napad
♦ bombardovanje trajalo 78 dana
♦ napadi izvedeni iz vazduha i raketama „tomahavk“ sa brodova
Planirani napad na Siriju
♦ Savet bezbednosti UN ne odobrava napad
♦ Obama traži odobrenje za akciju od 60 dana, najviše 90
♦ planiraju se napadi iz vazduha i „tomahavkom“ sa brodova
EU: Odložite intervenciju
Šefovi diplomatija zemalja EU, koje nemaju jedinstven stav o krizi u Siriji, pozvali su SAD da odlože eventualni vojni udar na tu bliskoistočnu zemlju dok inspektori UN ne objave izveštaj o napadu hemijskim oružjem, koji je navodno prošlog meseca u Damasku izveo režim sirijskog predsednika Bašara el Asada. Američki državni sekretar Džon Keri rekao je da će taj zahtev preneti svojim kolegama iz administracije predsednika Baraka Obame.