Haos Mozak iz laboratorije, transplantacija glave, oživljavanje pasa... Poduhvati su dostojni mašte Meri Šeli, pisca romana o čuvenom čudovištu
LONDON - Gde je granica nauke i ludila? Meri Šeli, Engleskinja koja je napisala čuveni roman „Frankenštajn“, imala je bujnu maštu, ali nije mogla ni da sanja da će dva veka kasnije ono o čemu je pisala (skoro) postati stvarnost. Naučnici danas izvode eksperimente koji su na granici ovog i onog sveta, od kojih se ljudima ježi koža, a na granici su onog što je u etici označeno kao „prihvatljivo“. Ovo su devet naučnih eksperimenata od kojih se ledi krv u žilama.
Podmlađuje ćelije strujom
Pravi dr Frankenštajn koristi struju da bi oživeo svoje čudovište. Ugledajući se ne njega, biolog Majkl Levin (na slici) koristi električnu struju na molekularnom nivou da bi „aktivirao“ ostarele ćelije i učinio ih ponovo mladim.
Mini-mozak
Austrijski naučnici napravili su veliki korak ka razumevanju ljudskog mozga kad su napravili u laboratoriji jedan mali. To, doduše, nije mozak koji pluta u tegli, nego samo „cerebralni organoid“, koji je dugačak četiri milimetra, izrastao iz matičnih ćelija, ali ipak poseduje različite moždane regije i osnovne funkcije pravog mozga. Napravljen je, inače, zbog izučavanja autizma i šizofrenije.
Vratili ženu iz mrtvih
Ana Bogenholm, doktorka iz Norveške, doživela je stravičnu nesreću 1999. godine. Poklopila ju je lavina i ona je ležala zarobljena pod snegom više od 80 minuta. Kad su je spasioci konačno pronašli, njeno smrznuto telo odneli su u bolnicu, koja je bila udaljena sat leta. Žena je bila mrtva - bez pulsa, bez vitalnih znakova. Lekari su ipak uspeli nemoguće. Naime, laganim zagrevanjem njenog tela i primenom savremenih tehnika reanimacije uspeli su da izazovu stanje u kojem je njeno srce, tri sata posle prijema u bolnicu, ponovo zakucalo.
Transplantacija glave
Kurir je o ovome već pisao - italijanski naučnik Serđo Kanavero najavio je u julu ove godine da je transplantacija cele glave s jednog čoveka na drugog moguća. - Sada imamo tehnologiju za povezivanje kičmene moždine donora i primaoca. Čist rez kičmene moždine i brza reakcija ključni su za povezivanje - rekao je Kanavero. Ipak, još nije našao dobrovoljce za svoj eksperiment.
Oživeli mrtve pse
Naučnici u Pensilvaniji su još pre osam godina, u okviru projekta koji se bavi oživljavanjem mrtvih organizama, izvadili svu krv iz tela tri psa, zamenili je slanim rastvorom i ostavili (sad već) leševe da stoje tri sata. Posle toga, izvukli su rastvor, vratili krv i oživeli pse (sad već zombi pse)! Iako zvuči jezivo, ovo je dobar korak ka razvijanju metoda koji će biti korišćen za tretiranje ozbiljno povređenih pacijenata, pogotovo onih kojima se ne može pomoći na licu mesta.
Zašio sebi uvo na ruku
Većina „ludih“ naučnika eksperimentiše na drugima, ali ne i Stelios Arkadiju. Lista stvari koje je uradio sam sebi je duga, a neke od njih su kačenje robotske ruke na svoje telo, ubacivanje u glavu elektroda koje omogućuju drugima da ga pokreću. Najnovija je treće uvo, koje je prikačio na levu ruku.
Napravio savršenu ženu
Plastični hirurg Dejvid Metlok celog života je tražio savršenu suprugu. Kad je video da takve u prirodi verovatno nema, pozabavio se svojom pacijentkinjom Veronikom, koja je došla kod njega zbog vaginoplastije. Serijom operacija, kao što su liposukcija, stavljanje veštačkih grudi, vaginoplastija, operacija brade, nosa nogu i još mnogo čega, uspeo je da „izvaja“ damu po svom ukusu. Na kraju poslednje operacije ju je zaprosio, a ona je rekla „da“.
A ovo je pravi dr Frankenštajn
Ovaj čičica s diplomom lekara ne radi ništa strašno - samo pregleda pacijente, i tako poslednjih 55 godina. Ipak, to je i razlog zašto je na ovoj listi njegovo prezime. Zove se Valdo Frankenštajn, to jest doktor Frankenštajn. - Naravno, čuo sam jedno hiljadu puta šale na svoj račun i, iskreno, malo sam umoran od njih, sve su uvek iste - kaže dr Frankenštajn. Ipak, kako bi pokazao da ima smisao za humor, on se često, na Noć veštica, oblači u kostim Frankenštajnovog čudovišta.
Skulpture od ljudskih ćelija
Tamo gde nauka susreće umetnost rađa se nešto jezivo. SimbiotikA, grupa naučnika i umetnika s Univerziteta Zapadne Australije, pravi skulpture od živog tkiva ljudi i životinja. Na primer, oni su napravili skulpturu ušiju od ljudskih ćelija, kožnu jaknu od ćelija miševa, pa čak i skulpturu bifteka od ćelija žabe. Ipak, najviše pažnje izazvale su „polužive lutke“ od ljudskih ćelija (na slici), koje su se regenerisale i rasle za vreme izložbe.