ZAGREB - Kancelarija lovaca na naciste traži 37 čuvara iz koncentracionih logora, od kojih jedan živi i u Hrvatskoj, zbog čega će biti pokrenut novi veliki talas sudskih procesa u Nemačkoj.
U Nemačkoj ih je 30, ostali su u Austriji, Brazilu, SAD-u, Poljskoj i Hrvatskoj.
Glavna kancelarija za otkrivanje nacističkih zločinaca u Ludvigsburgu objavila je protekle nedelje da je završila predistrage protiv više desetina nekadašnjih čuvara u nacističkim koncentracionim logorima, a jedan slučaj se direktno povezuje i s Hrvatskom.
Naime, kako je saopštio direktor kancelarije, viši tužilac Kurt Šrim, uz 30 okrivljenih koji žive u Nemačkoj, istražitelji su identifikovali još sedam osoba na raznim kontinentima, a jedan od njih živi u Hrvatskoj.
Svi okrivljeni terete se za krivična dela pomaganja u ubistvima kao čuvari u konclogoru Aušvic-Birkenau. Niko od njih nije do sada snosio nikakvu odgovornost, iako se za neke znalo gde žive, najviše zbog stava Vrhovnog suda SR Nemačke iz 1969. godine u slučaju Aušvic da svakom čuvaru koncentracionog logora mora biti dokazana lična krivica da bi bio osuđen za pomaganje u ubistvima, što je u puno slučajeva bilo nemoguće dokazati.
Kanacelarija iz Ludvigsburga sada će podeliti 30 slučajeva iz Nemačke nadležnim tužilaštvima u pokrajinama u kojima okrivljeni čuvari žive, ali će se obaviti i procene da li dopušta zdravstveno stanje pojedinih okrivljenih da uopšte budu procesuirani, jer najmlađi ima 87, a najstariji čak 97 godina.
Ko je bivši čuvar iz Aušvica kojeg su lovci na naciste iz Ludvigsburga uspeli da identifikuju u Hrvatskoj, za sada nije procurilo u javnost.Iako je list tužioca Šrima pokušao telefonski da kontaktira i poslao upit i pisanim putem vezano za otkrivanje nacističkog zločinca s prebivalištem u Hrvatskoj, iz njegove kancelarije zasad nije dobijen nikakav odgovor.
U svakom slučaju, dalja postupanja i prema njemu kao i ostalim okrivljenima izvan Nemačke, odrediće tamošnji savezni Vrhovni sud.
Jedna od mogućih varijanti je da se za navodnim nacističkim zločincem u Hrvatskoj raspiše evropski nalog za hapšenje.
Međutim, Hrvatska ne bi mogla da ga izruči dok je na snazi aktuelni zakon popularno nazvan Leks Perković, jer je zločin počinjen pre avgusta 2002. godine, a ovaj zakon ograničava primenu evropskog naloga na zločine koji su počinjeni posle toga.
Izmenu tog zakona traži Evropska komisija, od kada je Hrvatska ušla u EU, 1. jula ove godine.