DAMASK - Biti il‘ ne biti.
Sirija je prihvatila predlog Rusije, sačinjen uz konsultacije sa SAD, da stavi svoje hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu, a nakon što je američki predsednik Barak Obama poručio da bi vojna intervencija u tom slučaju mogla biti izbegnuta. U slučaju predaje opasnih supstanci one bi bile uništene.
Poslušali Lavrova
Predlog da Sirija preda hemijsko oružje obelodanio je prvi pre dva dana ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
- Imali smo veoma plodonosnu rundu razgovora i iste večeri smo prihvatili rusku inicijativu - rekao je sirijski ministar spoljnih poslova Valid Mualem i dodao da je Damask prihvatio predlog jer će time ukinuti osnove za američku agresiju na njihovu zemlju.
Obama je istakao da je moguće izbeći napad na Siriju ako njen lider Bašar el Asad prihvati i sprovede ruski predlog i ocenio da to ne bi bilo moguće da nije bilo vojne pretnje SAD.
Takav razvoj situacije pozdravile su i druge zemlje širom sveta, u prvom redu Kina, Japan, Iran i države Arapske lige, a Ukrajina je ocenila da svaka međunarodna inicijativa koja bi omogućila smanjenje napetosti u Siriji, uključujući ruski predlog, treba da bude pažljivo proučena, i ponovila da se zalaže za diplomatsko-politička rešenja.
Francuska, jedna od retkih zemalja koja je stala na stranu SAD u pretnjama vojnom silom, navela je da je zainteresovana za predlog Moskve, ali je izrazila oprez i najavila da će Savetu bezbednosti UN predložiti rezoluciju kojom će biti utvrđeni uslovi pod kojima Sirija treba da obavi svoj deo posla.
Ništa nije gotovo
Međutim, i pored takvog razvoja situacije, portparol Bele kuće Džej Kerni istakao je juče da će Obama ipak tražiti podršku Kongresa za sprovođenje kratkotrajne vojne intervencije u Siriji i da Amerika ni u jednom trenutku nije odustala od ideje da je neophodno napasti tu zemlju.
Obami i Mišel okrenula leđa zbog Sirije
Američki predsednik Barak Obama priznao je da je i njegova supruga Mišel Obama protiv plana o vojnoj intervenciji u Siriji.
- Ako pričate s članovima moje porodice ili s Mišel, oni su skeptični i nepoverljivi prema bilo kakvoj akciji - rekao je Obama.
Takođe, prvi čovek jedne od najvećih sila na svetu istakao je da je svestan da nema ni podršku američke javnosti za svoje ideje.
- Zato shvatam koliko je rasprava o tom pitanju važna i verujem da ja kao predsednik SAD ne želim da napravim presedan kao neko ko će delovati bez konsenzusa u situaciji u kojoj ne postoji direktna pretnja po našu domovinu ili naše interese u svetu - objasnio je američki lider i dodao da će američka administracija prvo iscrpiti sve diplomatske opcije pre nego što se okrene vojnim.
U senci godišnjica napada na Ameriku
Sjedinjene Američke Države danas obeležavaju 12 godina od terorističkog napada na „kule bliznakinje“ u centru Njujorka, u trenutku kad su oči sveta uprte u predsednika Baraka Obamu zbog njegove namere da sirijsku krizu reši vojnim putem. Inače, direktna posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. bila je odluka Bele kuće s Džordžom Bušom mlađim na čelu da objavi rat terorizmu u svetu, što je odredilo tendencije u međunarodnim odnosima.
Keri i Lavrov u četiri oka
Džon Keri, državni sekretar SAD, sutra će se u Ženevi sastati s ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim. Oni će pokušati da usaglase stavove o rezoluciji SB UN o sirijskom hemijskom oružju. Hitan sastanak SB UN odložen je na neodređeno vreme na zahtev Rusije. Moskva se, inače, protivi francuskom nacrtu rezolucije, u kojem se traži uništavanje sirijskog hemijskog oružja i predviđa upotreba sile ukoliko to bude bilo potrebno, već predlaže da se ono stavi pod međunarodnu kontrolu.