PRVE PROCENE: O bezbednosti Prajda 15. septembra

BEOGRAD - Prve zvanične procene bezbednosti održavanja "Parade ponosa" u Beogradu biće 15. septembra.

LGBT grupe će dan pre svoje šetnje, planirane za 28. septembar, znati da li će se ona održati, izjavio je danas aktivista LGBT Boban Stojanović.

Stojanović je kazao da je to standardna procedura, "a kakva će biti politička odluka, još se ne zna".

"Bukvalno nas drže u vakuumu, i možda će nas 12 sati pre šetnje obavestiti da li će je biti ili ne", rekao je Stojanović i dodao da šetnje neće biti bez ocene policije da će biti bezbedna.

Stojanović, direktor Kvirija centra (Queeria centar) za prava LGBT, istakao da se situacija u vezi s "Paradom" znatno popravila od 2001. godine.

"Od 2001. postali smo društvena i politička tema i izborili se za javni prostor, ali je osećaj diskriminacije medju pripadnicima gej populacije i dalje veoma jak", naveo je on.

Po njegovim rečima, podaci istraživanja koje je centar Kvirija sprovodio od decembra 2012. do februara 2013. godine, govore da 80 odsto LGBT osoba smatra da je u nekoj vrsti nepovoljnijeg položaja u odnosu na druge gradjane Srbije.

Istraživanjem je obuhvaćeno 270 gej osoba koje su odgovarale na ankete elektronski, i 44 iz Beograda, Niša, Novog Sada.

Najvažnije ocene istraživanja su da više od 70 ispitanika smatra da ih država adekvatno ne štiti uprkos dobrom zakonskom okviru, i da samo deset procenata smatra da seksualna orijentacija nije predmet diskriminacije na poslu.

Analiza rezultata ljudske bezbednosti LGBT pokazala je da više od 80 odsto ispitanika smatra da je ta zajednica u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge gradjane Srbije, a čak trećina da je njihov položaj dominantno obeležen diskriminacijom i nemogućnošću da ostvare osnovna ljudska prava.

Direktor Kvirija centra Boban Stojanović rekao je danas, prilikom predstavljanja rezultata istraživanja koje je spovela ta organizacija u proteklih godinu dana, da se priča o Paradi ponosa i LGBT zajednici mnogo popravila od 2001. godine do danas, ali da diskriminacija prema toj društvenoj grupi i dalje postoji.

"Uspeli smo da postanemo društvena i politička tema i da se izborimo za javni prostor, ali uprkos tome istraživanje je pokazalo da više od 80 odsto ispitanika oseća da je u generalno nepovoljnijem položaju u odnosu na druge gradjane Srbije", rekao je Stojanović.

On je dodao da u društvu postoji predrasuda da Parada ponosa i pokretanje tema vezanih za LGBT zajednicu dovode do povećanja nasilja u društvu, ali da je istraživanje pokazalo da to nije tačno.

Kako pokazuju rezultati istraživanja, skoro 90 odsto ispitanika smatra da seksualno opredeljenje dovodi do diskriminacije na radnom mestu, kako tokom zapošljavanja, tako i kada je reč dobijanju otkaza.

Oko 14 odsto ispitanika navelo je da je takvu diskrimninaciju doživelo, a trećina da se to dogodilo osobi koju poznaju. Kada je reč o odnosu pripadnika LGBT zajednice i njihovih porodica i prijatelja, 30 odsto ispitanika je navelo da njihovi najbliži znaju njihovo seksualno opredeljenje i da su njihove reakcije u 42 odsto slučaja bile dobre.

Kako se navodi u rezultatima istraživanja kao izvor nebezbednosti vidi se i način izveštavanja medija o pitanjima koji se tiču LGBT zajednice, što 57 odsto ispitanika ocenjuje kao negativno.

Kada je rec o odnosu države, LGBT zajednica generalno je zadovoljna zakonskim okvirima, ali ne i funkcionisanjem institucija. Oko 44 odsto ispitanih navodi da državne institucije najčesće ne štite njihova prava, 19 odsto da ih uopšte ne štite, a 29 odsto da one nemaju nikakvog uticaja.

Svega osam odsto ispitanih je odgovorilo da državne institucije najčešće štite pripadnike LGBT zajednice.

Kao najznačajniji rezultat istraživanja navodi se zaključak o značaju organizacija civilnog društva u osnaživanju, edukaciji i informisanju LGBT osoba.

Ideja istraživanja, koje je sproveo Kvirija centar, je da podstakne na razmišljanje i preduzimanje afirmativnih akcija različitih društvenih aktera koji mogu da doprinesu poboljsanju kvaliteta života članova LGBT zajednice u Srbiji.

Istraživanje je sporovedeno u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, korišćenjem on lajn upitnika, ali i kroz tri fokus grupe.