U Srbiji ne postoji srednja klasa, pa se ništa neće dobiti ni ako se od 60.000 ljudi koji zarađuju više od 150.000 dinara mesečno uzme cela zarada, tvrde ekonomski stručnjaci
BEOGRAD - Triput meri, jednom reži.
Progresivno oporezivanje građana od pet do 20 odsto na plate veće od 100.000 dinara neće imati nikakvog efekta ukoliko se ne sprovedu suštinske reforme javnog sektora, smatraju ekonomski i finansijski stručnjaci.
Debakl
Da uvođenje ekstraporeza na zarade može završiti debaklom, kao što je pre 10 godina završilo uvođenje poreza na ekstraprofit, smatra finansijski stručnjak Mahmud Bušatlija, koji se protivi paušalnim rešenjima.
- Mi nemamo bazu za ozbiljno oporezivanje zarada jer nismo zemlja koja ima visoku srednju klasu. Srednja klasa je uništena jer je na nju godinama prebacivan teret loše ekonomske politike. Oko 30.000 ljudi u Srbiji zarađuje više od 150.000 dinara i još 20.000 zarađuje više od 200.000 dinara mesečno, što je manje od 60.000 ljudi. Uzmite tim ljudima sve što zarade i nećete dobiti ništa.
To je besmisleno. Na koji način će se to sprovesti? Morate imati univerzalne propise. Nama je potrebno sistemsko rešenje. Porez na plate treba ukinuti. Sa oporezivanja rada treba preći na oporezivanje kapitala - kaže Bušatlija i dodaje da „ili ćemo napraviti reformu javnog sektora i potpuno reformisati poresku politiku, ili nećemo ništa postići“.
Katastrofa
Ekonomista Milan Kovačević smatra da će povećanje poreza na zarade bez ostalih mera biti katastrofa jer će izazvati još veći deficit i još veće srljanje u dužničko ropstvo.
- Treba raditi i na drugim prihodima, povećati naplatu poreza, smanjiti crno tržište, proširiti poreske osnovice i poreski sistem, a naročito smanjiti državne rashode - ističe Kovačević.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije veruje da će mnogi koji imaju platu koja potpada pod ekstraporez, u slučaju da se on uvede, naći način da im poslodavci isplate 15.000-20.000 dinara na ruke.
- Progresivno oporezivanje je dobro, ali ono može da se sprovede tek kad se napravi popis imovine, čime ko raspolaže. Bez toga će se udariti na ljude koji rade od 10 do 12 sati i predstavljaju najkvalitetniji deo društva, a ostaće pošteđeni paraziti koji su se namnožili u državnom sektoru - ističe Rajić i dodaje da bi trebalo ukinuti porez na minimalnu zaradu.
Progresivno oporezivanje građana od pet do 20 odsto na plate veće od 100.000 dinara neće imati nikakvog efekta ukoliko se ne sprovedu suštinske reforme javnog sektora, smatraju ekonomski i finansijski stručnjaci.
Debakl
Da uvođenje ekstraporeza na zarade može završiti debaklom, kao što je pre 10 godina završilo uvođenje poreza na ekstraprofit, smatra finansijski stručnjak Mahmud Bušatlija, koji se protivi paušalnim rešenjima.
- Mi nemamo bazu za ozbiljno oporezivanje zarada jer nismo zemlja koja ima visoku srednju klasu. Srednja klasa je uništena jer je na nju godinama prebacivan teret loše ekonomske politike. Oko 30.000 ljudi u Srbiji zarađuje više od 150.000 dinara i još 20.000 zarađuje više od 200.000 dinara mesečno, što je manje od 60.000 ljudi. Uzmite tim ljudima sve što zarade i nećete dobiti ništa.
To je besmisleno. Na koji način će se to sprovesti? Morate imati univerzalne propise. Nama je potrebno sistemsko rešenje. Porez na plate treba ukinuti. Sa oporezivanja rada treba preći na oporezivanje kapitala - kaže Bušatlija i dodaje da „ili ćemo napraviti reformu javnog sektora i potpuno reformisati poresku politiku, ili nećemo ništa postići“.
Katastrofa
Ekonomista Milan Kovačević smatra da će povećanje poreza na zarade bez ostalih mera biti katastrofa jer će izazvati još veći deficit i još veće srljanje u dužničko ropstvo.
- Treba raditi i na drugim prihodima, povećati naplatu poreza, smanjiti crno tržište, proširiti poreske osnovice i poreski sistem, a naročito smanjiti državne rashode - ističe Kovačević.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije veruje da će mnogi koji imaju platu koja potpada pod ekstraporez, u slučaju da se on uvede, naći način da im poslodavci isplate 15.000-20.000 dinara na ruke.
- Progresivno oporezivanje je dobro, ali ono može da se sprovede tek kad se napravi popis imovine, čime ko raspolaže. Bez toga će se udariti na ljude koji rade od 10 do 12 sati i predstavljaju najkvalitetniji deo društva, a ostaće pošteđeni paraziti koji su se namnožili u državnom sektoru - ističe Rajić i dodaje da bi trebalo ukinuti porez na minimalnu zaradu.
Zorana Jeftić
Poreska reforma se analizira
Ministar finansija Lazar Krstić, povodom negativnih komentara na temu poreske reforme, ističe da je poreska reforma kompleksan posao koji zahteva duboku analizu.
- Razmišljamo o nekoliko opcija. Poreska reforma je vrlo složen posao i ozbiljna stvar i Ministarstvo finansija koordinira i sarađuje s drugim relevantnim institucijama, a da bi se sve završilo, potrebno je vreme. Želimo da se konsultujemo s Fiskalnim savetom i vladom - izjavio je Krstić.