Ibrahim-paša, koji nam je postao bliži zbog serije "Sulejman Veličanstveni", pomogao je Sulejmanu II da postane najveći vladar u turskoj istoriji, ali ono što malo ko zna je to da je Ibrahim-paša zapravo rodom iz Požege.
Scenaristi su se tokom pisanja scenarija za seriju služili istorijiskim činjenicama kako bi što verodostojnije prikazali istoriju 16. veka. U većini spisa piše da je Ibrahim bio Grk iz Parge kojeg su Osmanlije kao dete odveli u Tursku i tamo ga preobratili u Islam.
Ipak spisi koji se čuvaju u Gradskom muzeju Požega govore drukčije. Muzej u svom opusu ima i izdanje Hrvatskog kola u kojem je ispisana životna priča Ibrahima-paše.
Hazim Šabanović, autor teksta "Ibrahim-paša Požeški, veliki vezir Sulejmana II" piše kako su Turci jako malo pisali o Ibrahimovu poreklu, ali postoje zapisi da je sin građevinara Janka iz Požege. Šabanović se najviše oslanja na zapise Sidžili Osmanlije u kojem stoji "damad šehrijari Ibrahim paša požegali dur", što znači "carski zet Ibrahim-paša je iz Požege".
U Šabanovićevom zapisu stoji i da ja Ibrahim u znak poštovanja prema rodnoj zemlji sagradio trgovačko svratište u Udbini 1531. godine te da je uvek rado pomagao ljudima iz svoga kraja. Kad je počela da se emituje serija "Sulejman Veličanstveni", pobunili su se Turci jer su smatrali da su prikazane istorijske neistine.
Jedna od pogrešnih činjenica, ako je verovati zapisu u Hrvatskom kolu, jest i to da je Hatidže, sultanova sestra, nadživela supruga Ibrahima. Nakon njegove smrti na prodaju je stavljena cela njegova ostavština što, prema Hrvatskom kolu, znači da Ibrahim iza sebe nije ostavio naslednika, ali i da je Hatidže umrla pre njega jer bi u suprotnom njegova imovina pripala njoj.