BEOGRAD - Inicijativa o formiranju Zapadnobalkanske šestorke (G6), koja podrazumeva institucionalizovanu saradnju BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije u kontekstu evropskih integracija, za sada je privukla i pažnju Slovenije i Hrvatske, iako su one već članice EU.
Budući balkaski savez koji je već dobio podršku Brisela i Vašingtona podrazumeva zajednički parlament i policiju (BALPOL), zajedničko tržište rada, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
Priča o novom balkanskom savezu zvanično je počela polovinom juna, kada je Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore dostavilo MIP-u BiH predlog novog koncepta regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana, koji je nazvan Zapadnobalkanska šestorka (G6). U budući regionalni savez pozvane su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija.
Inicijativa je rezultat dogovora ministara inostranih poslova država regiona sa visokim komesarom EU za proširenje Štefanom Fileom i generalnim sekretarom Saveta za regionalnu saradnju Goranom Svilanovićem. Cilj inicijative je, kako ga tumači njen pokretač ministar spoljnih poslova Crne Gore Igor Lukšić, da region Zapadnog Balkana, kroz međusobnu saradnju, u potpunosti bude integrisan u EU.
Postignut je dogovor da Crna Gora, kao trenutno jedina država regiona koja vodi pregovore o članstvu u EU, pripremi osnovne ideje daljeg promovisanja regionalne saradnje u cilju jačanja evropske perspektive.
U dokumentu MIP-a BiH od 20.juna ove godine, koji tumači crnogorsku inicijativu, navedeno je da je predloženo učešće Kosova u skladu sa Sporazumom između Beograda i Prištine iz 2012. godine. U tekstu koji je potpisao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova BiH Mitar Kujundžić navodi se da je takav model prihvatljiv za poziciju BiH prema Kosovu, osim ako primena Sporazuma ne bude dovedena u pitanje. U tom slučaju bi BiH mogla da zatraži razjašnjenje od involviranih strana (EU, Srbija i Kosovo).
Bez mnogo medijske pažnje, u Pržnom kod Budve sredinom jula je održan konsultativni sastanak političkih direktora Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije o novom konceptu regionalne saradnje pod radnim nazivom Zapadnobalkanska šestorka +1 uz učešće šefa delegacije EU u Crnoj Gori, ambasadora Mitje Drobniča i generalnog sekretara Savjeta za regionalnu saradnju, Gorana Svilanovića.
Iako već članica EU, Hrvatska se pridružila inicijativi, a sastanku je, u svojstvu posmatrača, prisustvovao i predstavnik Slovenije.
Učesnici su potvrdili spremnost za saradnju u ponuđenom formatu regionalne saradnje, uz uvažavanje principa vrednovanja napretka svake države pojedinačno u procesu evropskih integracija, tzv. regata pristupa.
Imajući na umu da nova inicijativa ne predviđa stvaranje novih regionalnih struktura, Svilanović je ponudio da Sekretarijat postane izvršna ruka Inicijative, pružajući na taj način potrebne institucionalne kapacitete za dalju operacionalizaciju ideje.
Zanimljivo je da se kod nas u javnosti malo govorilo o ovoj inicijativi. Na sastanku šefova diplomatija BiH i Crne Gore, održanom u Sarajevu krajem avgusta, Zlatko Lagumdžija i Igor Lukšić progovorili su o intenziviranju napora u okviru novog koncepta regionalne saradnje pod nazivom WB6+2. Dogovoreno je da se do narednog ministarskog sastanka planiranog na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, u saradnji sa ostalim članicama inicijative, formulišu konkretni projekti od zajedničkog interesa.
Formiranjem G6 na Balkanu, Zapad želi da neutrališe nastojanja Rusije da u potpunosti preuzme tršište energentima u ovom delu Evrope. Naime, u globalnoj podeli uticaja već je trasirana linija Baltik-Adriatik kao sfera ruskog ekonomskog, a samim tim i političkog uticaja. Rusija je preuzimanjem dve rafinerije (Pančevo i Brod) postala lider u trgovini naftom i naftnim derivatima, a dolaskom gasovoda Južni samo će potvrditi tu ulogu. Preostaje još borba za elektroenergetski sektor, gde Rusi računaju na energane na plin i na termoelektrane, a u budućnosti se razmišlja i o gradnji hidroelektrana koje bi došle kao logičan sled.
Budući da se to kosi sa planovima o energetskoj mreži EU u Jugoistočnoj Evropi, ne čudi što se formiranjem G6 pod kontrolom Zapada, Rusima želi zaprečiti dalji prodor na ovo tržište.
Zanimljivo je da se ova američko-britanska inicijativa poklapa i sa planovima Turske u regionu, koji teže ka uspostavljanju čvršćih ekonomskih i političkih veza među balkanskim zemljama sa muslimanskom većinom. Zelena transverzala i jačanje turskog uticaja na Balkanu deo su kompromisa EU i SAD u pogledu rešavanja odnosa na Balkanskom poluostrvu u kontekstu evroatlantskih integracija.