BEOGRAD - Suze i bol!
- Zašto ih sahranjujete kad oni nisu mrtvi? Još uvek nije gotovo, nemojte da ih zakopavate... - jecala je juče drugarica braće rukometaša Partizana Ignjata (18) i Jevrema Popovića (16), koji su poginuli u teškoj saobraćajnoj nesreći 15. septembra na Ibarskoj magistrali.
Zlatni dečaci
Više od 500 prijatelja, rođaka, kao i predstavnika rukometnog kluba Partizan i Crvena zvezda u suzama je juče na groblju Orlovača na večni počinak ispratilo Ignjata, Jevrema i njihovu maćehu Vukicu Stefanović (44), koja je nastradala s pastorcima.
Opelo tragično nastradalim mladićima i njihovoj maćehi ispred crkve na groblju održao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović zajedno sa deset sveštenika.
- Sve su organizovali kako bi se dostojanstveno oprostili od Ignjata, Jevrema i Vukice. Oni su to zaslužili. Čak im i mitropolit drži opelo, ali sve je to džabe kad zlatnih dečaka više nema. Nekim njihovim drugarima je i pozlilo, ne mogu deca da se pomire s gubitkom - jecajući priča rođaka Popovića.
Ignjat i Jevrem položeni su u zajedničku raku, dok je Vukičin sanduk odmah pored njihovog.
Truba i očeve suze
- Zvonko i Nadežda, Ignjatovi i Jevremovi tata i mama, jedva stoje na nogama. Nemaju više snage ni da plaču, utrnuli su od bola - kaže rođaka.
Dok su Ignjatov i Jevremov kovčeg spuštani u grob, začula se truba, a Zvonko i Nadežda stajali su jedno preko puta drugog i netremice gledali u raku. Zvonko je sve vreme odrično odmahivao glavom ne krijući suze.Podsetimo, braća Ignjat i Jakov Popović i njihova maćeha Vukica poginuli su na Ibarskoj magistrali u nedelju, kada je Vukica izgubila kontrolu nad „jugom“, prešla u suprotnu traku i podletela pod kamion.
Nećemo vas nikada zaboraviti
Komemoracija nastradaloj braći održana je juče na Partizanovom stadionu, a oproštajnom skupu prisustvovali su svi igrači RK Partizan, uprava kluba i članovi Sportskog društva Partizan.
- Ignjate i Jevreme, bili ste pravi junaci na terenu, borci i saigrači kakvi se samo mogu poželeti. Ne postoje reči kojima bismo mogli da opišemo bol. Naši treninzi i utakmice neće biti isti bez vas. Nikad vas nećemo zaboraviti, a svaku sledeću utakmicu i pobedu posvetićemo vama - rekao je jedan od Ignjatovih i Jevremovih klupskih kolega.