HAG - Bivši načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović negirao je danas, na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, da je Mladić ikada, tokom rata u BiH, naredio ubijanje civila, nazivajući optuženog "orijašem golubijeg srca".
- Mladić je bio harizmatičan čovek, orijaš golubijeg srca, što znači - nije bio zlopamtilo, bio je strog i pravedan komandant, štitio je potčinjene, rekao je Milovanović, opisujući komandanta VRS čiji je zamenik bio.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Milovanović je odrečno odgovorio na pitanje branioca Branka Lukića da li mu je general Mladić "ikada rekao da je na bilo koji način umešan u ubistva u Srebrenici". Rekao je i da ni od kolega u GŠ VRS nije čuo da je Mladić naredio ili bio umešan u ubistva muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice.
General Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice koje je VRS zarobila i streljala u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu "zaštićenu zonu" UN. Advokat Lukić pitao je svedoka da li je do kraja rata general Mladić promenio svoj stav izražen u maju 1992. na sednici Skupštine RS, na kojoj je formirana vojska, a on postavljen za komandant.
Mladić je tada, kako je podsetio njegov branilac, "upozorio političare da bimogli da počine genocid" nad nesrbima u BiH. Precizirajući da je on, s jeseni 1994, otišao iz G S S VRS na ratište na zapadu BiH, Milovanović je odgovorio da Mladić do tada nije promenio stav izražen u proleće 1992. Milovanović je na zapadu BiH bio u julu 1995. kada je Srebrenica, u istočnoj Bosni, pala u ruke VRS.
Milovanović je, u glavnom iskazu, pre dva dana, potvrdio da je general Mladić 12. maja 1992. upozorio poslanike da bi razdvajanje Srba od Muslimana i Hrvata, kao ratni cilj koji su proklamovali, značilo "genocid".
"Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu ... Pa, to je ... to neće ... Ja ne znam kako će gospodin (Radovan) Karadžić i gospodin (Momčilo) Krajišnik objasniti svetu. To je ljudi, genocid", rekao je tada Mladić, po zapisniku sa sednice. Na pitanje branioca Lukića da li je Mladić ikada njemu naredio išta nezakonito, bivši načelnik GŠ VRS odgovorio je: "Ne".
Tužilac Dermot Grum posvetio je pretežni deo dodatnog ispitivanja dokazivanju da Mladić krajem marta 1995. svojim naređenjem nije poništio nego samo dopunio, Direktivu broj sedam kojom je vrhovni komandant Radovan Karadžić naložio da VRS u Srebrenici stvori "nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez nade u dalji opstanak i život stanovništva".
Milovanović je juče tu Karadžićevu direktivu nazvao "nezakonitom", ukazujući da je Mladić iz svog naređenja izostavio nalog da se stvori "nemoguća situacija" za opstanak civila. To je ponovio i danas. Svedok je ostao pri iskazu da ni Karadžićevu direktivu, ni Mladićevo naređenje nije video do 2007. uprkos tome što je, pošto mu je tužilac predočio dokaze, prihvatio da je Direktivu broj sedam, preko kurira, on sam poslao podređenim jedinicama. Milovanović je potvrdio da je u svojoj knjizi o ratu u BiH napisao i da su u Srebrenici "srpske snage učinile nešto što nije trebalo da urade i za šta nema vojnog opravdanja".
Po završetku Milovanovićevog svedočenja, svedok Milomir Šoja opisao je kako je, kao inženjer elektronike, radio na lanserima modifikovanih avio bombi koje je VRS upotrebljavala na sarajevskom ratištu 1994-95.
Šoja je izjavio da je prisustvovao lansiranju jedne takve bombe koja nije doprela do cilja u Sarajevu, već je prerano eksplodirala u gradskom području pod muslimanskom kontrolom.
Precizirao je i da je čuo zvuk lansiranja "pet-šest" takvih bombi. Optužnica generala Mladića (70) tereti i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. Suđenje Mladiću u Hagu biće nastavljeno u ponedeljak, 23. septembra.