BEOGRAD - Ko sve nosi značku...
Bogdan Pušić, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) i šef Radne grupe UKP za isptiivanje spornih privatizacija, umešan je u reketiranje vlasnika kompanije „MB Rodić“ za 100.000 nemačkih maraka tokom 1997. i 1998. godine, u vreme dok je radio kao inspektor u SUP Novi Sad.
Dokaz je krivična prijava iz septembra 2002. godine, u koju je Kurir imao uvid, a gde se detaljno opisuje mehanizam policijskog iznuđivanja novca.
Podsetimo, Kurir je već pisao da je Pušić bio osumnjičen za pokušaj iznude novca od Bogdana i Milana Rodića, braće u čijem je vlasništvu firma „MB Rodić“. Unutrašnja kontrola policije je češljala rad Pušića, u čemu je ulogu imao i Milorad Veljović, ali istrage ne da nisu ni pokrenute već je Pušić i unapređivan (pogledaj okvir).
Prema navodima iz prijave, priprema za reketiranje braće Rodić počela je još davne 1995. godine.
Svedok (ime poznato redakciji) u iskazu je naveo da je Bogdanu Rodiću u maju 1995. određen pritvor i da ga je poznanik zamolio da proveri o čemu se radi, jer Milan Rodić tvrdi da je njegov brat Bogdan nevin.
- Sreo sam se s Milanom, koji mi je rekao da je s poslovanjem firme sve u redu, da mu nije jasno o čemu se radi i da samo želi brata da izvuče iz pritvora - navodi u iskazu svedok.
Bez dokaza
- Da bih se više informisao, zamolio sam inspektora Odseka za privredni kriminal SUP Novi Sad Dragana Jakšića da mi kaže da li iza kontrole „MB Rodić“ stoje dokazi ili nešto drugo. Jakšić me je povezao s inspektorom Radovanom Lučićem i dobio sam informaciju da SUP Novi Sad ne raspolaže nikakvim ozbiljnim dokazima.
Bogdan Rodić je izašao iz pritvora posle 30 dana, a rad na predmetu je završen 15. septembra 1995. Zatišje je trajalo dve godine, a onda se pojavljuju Lučić, a s njim i Pušić, sa zahtevom da se braća Rodić oduže za navodne usluge iz 1995.
- Iako sam saznao sam da Lučić nije ni radio na tom predmetu, on se pojavljivao, pozivao mene, tražeći novac navodeći da se njemu i njegovim kolegama s posla nismo odužili za navodne usluge iz 1995. koje je kompaniji učinio radeći na predmetu, pošto su oni navodno kroz svoj rad poštedeli Rodiće. Iz „MB Rodić“ smo i dalje odbijali da komuniciramo s Lučićem, pa je on jednom ili dva puta došao u kompaniju i pretio da će se osvetiti - priča svedok koji je radio kao menadžer u „MB Rodić“.
Posle Lučićevih pretnji, koje nisu urodile plodom, u „obradu“ Rodića se uključuje i Pušić.
- Negde pred kraj 1997. Lučić i Bogdan Pušić rade na kontroli rada „MB Rodić“ u vezi s trgovinom šećerom. Pušić je jednom dolazio u Kulu kod Rodića i sa sobom vodio kolegu koji se razume u kompjutere, posle čega je Lučić pozvao Bogdana Rodića na razgovor u SUP Novi Sad. Zadržao ga je tri sata na informativnom razgovoru, kojem je povremeno prisustvovao i inspektor Pušić, kao i Petar Knežević, tada pripravnik. Na tom informativnom razgovoru kod Lučića i Pušića, a prema saznanju mojih poznanika i zaposlenih u Odseku za privredni kriminal Kneževića i Dragana Jakšića, cepane su pismene izjave koje je Rodić pisao o trgovini šećerom, a Lučić je od njega zahtevao da ih iznova piše - stoji u prijavi.
Prema iskazu svedoka, tada je od Bogdana Rodića zahtevano da dolazi na informativne razgovore u SUP Novi Sad početkom svake nedelje, a od njegovog brata Milana krajem svake sedmice u narednih mesec dana - da bi pisali izjave, i to pojedinačno za svaku fakturu:
Skromna suma
- Pošto je to bilo klasično maltretiranje Rodića jer je dokumentacija bila ogromna zbog obimne trgovine šećerom, oni su zatražili da stupim u kontakt s Lučićem i saznam o čemu se radi, šta je to sporno u poslovanju. Organizovao sam sastanak Lučića i Bogdana Rodića u kafiću „Blek vumen“ u Bačkoj Palanki. Bogdan je posle razgovora bio vidno uznemiren i rekao mi je da mu je Lučić tražio, kako je rekao, skromnih 100.000 nemačkih maraka da bi obustavili rad na kontroli trgovine šećera i da bi naplatio prethodne usluge iz 1995.
Bogdan Rodić nije hteo da da novac jer je u radu kompanije sve legalno. Međutim, Lučić je, prebacivši što je na sastanak došao Bogdan, koga je nazvao „malim“, poručio da se braća spreme na dolazak na informativne razgovore u SUP, ako ne isplate traženi novac. Usledio je, u istom kafiću, drugi sastanak s Lučićem, kome su prisustvovali i Bogdan i Milan Rodić. Tad su prihvatili da isplate 100.000 maraka u nekoliko rata.
Plaćanje za usluge
- Lučić mi je obećao da on i Pušić posle isplate prve rate više neće obilaziti kompaniju u vezi sa slučajem „šećer“. Rate sam predavao na ruke Lučiću, a jednom je, u poslastičarnici „Mocart“ u Novom Sadu, primopredaji i brojanju novca prisustvovao i Pušić. Poslednju ratu od 25.000 maraka, u sedištu kompanije u Kuli 1998, Lučićevoj ženi isplatio je Bogdan Rodić. Nakon tog događaja Lučiću sam poručio da je kompanija „MB Rodić“ završila sa plaćanjem policiji za navodne usluge, na šta mi je Lučić rekao: „Mora da se šališ, to se nimalo neće svideti Pušiću.“
Širiti istinu o kriminalu u vrhu MUP
Kako je Kurir već pisao, Milorad Veljović je svojevremeno, kao načelnik Odeljenja za unapređenje operativnog postupanja i kontrolu zakonitosti u radu, ispitivao navode da je Pušić reketirao Rodiće. Osim što nije pokrenuo tu istragu, on čak unapređuje Pušića!
- Svi znaju da je Veljović 2002. bio na slučaju „Pušić“, ali od toga ništa nije bilo. Sumnjamo da je Pušića neko moćan preporučio za funkcije koje obavlja, pošto su svi znali da je on kompromitovan, da je bio predmet više istraga i zato idealan za ucenjivanje po sistemu „fioke“ - ako se izvuče neki predmet koji ne odgovora „moćniku“, Pušiću se samo zamaše dokazima protiv njega - navodi naš sagovornik iz vrha MUP i, vidno uzbuđen, podvlači da je bitno da se, u ime svih građana i časnih i hrabrih policajaca, nastavi sa izveštavanjem o kriminalnim radnjama u koju su upleteni rukovodioci MUP:
- Toliko je časnih i hrabrih ljudi u MUP i upravo zbog njih, ali i svih poginulih pripadnika MUP, ne sme da se stane u širenju istine o najvišim rukovodiocima MUP.