Komandant Garde Ohaja: Saradnja sa Srbijom veoma nam je važna!

Aleksandar Jovanovic
Naše partnerstvo sve je uspešnije, već sledeće godine imaćemo više od 20 zajedničkih događaja, a počeli smo sa tri; Najveći uspesi su zajednički napor oko baze „Jug“, projekti humanitarne pomoći i pokretanje novih zajedničkih akcija

BEOGRAD - Uspešna saradnja!
Saradnja Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije primer je uspešnog zajedničkog delovanja u cilju stvaranja bolje globalne i regionalne bezbednosne atmosfere. Sve otkad je program državnog partnerstva Ohajo-Srbija počeo, 2006. godine, nizali su se uspešni zajednički poduhvati (programi i akademije za podoficire, profesionalizacija vojske, zajednička obuka specijalnih snaga i razni humanitarni projekti).

Ove godine Nacionalna garda Ohaja pomaže u izgradnji centra za multinacionalne operacije u bazi „Jug“, koja bi mogla da preraste u regionalni centar za obuku Partnerstva za mir. O svemu ovome u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govori komandant Nacionalne garde Ohaja, general-major Debora Ašenherst.

Kako je protekao vaš sastanak s novim ministrom odbrane, gospodinom Rodićem?
- Ovo je bio moj prvi sastanak s ministrom Rodićem i protekao je veoma dobro. Radujem se što ćemo sarađivati u budućnosti.

Koliko ste zadovoljni napretkom u razvoju baze „Jug“?
- Veoma sam zadovoljna napretkom u bazi „Jug“. Nacionalna garda Ohaja od 2010. radi zajedno s timom iz baze kako bi se razvila i mnogo toga je dosad postignuto.

Može li ova baza, u čijem razvoju je Nacionalna garda Ohaja imala veliki udeo, uskoro postati regionalni centar za obuku mirotvornih jedinica?
- Mislim da može. Srbija nastavlja da šalje mirotvorce u misije pod okriljem UN. Zajednički tim „Juga“ svakodnevno nastavlja da unapređuje bazu, i samo je pitanje vremena kad će ova baza postati lider kad je reč o trenažnim centrima za mirotvorne operacije.

Koji su budući planovi Nacionalne garde Ohaja u vezi s razvojem baze „Jug“?
- Nacionalna garda Ohaja nastaviće da pruža pomoć u razvoju baze „Jug“. U ovo spada savetovanje o izgradnji po međunarodnim standardima i unapređivanje i održavanje trenažnih oblasti.

Susretali ste se s prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, bivšim ministrom odbrane. Kako ocenjujete saradnju s njim?
- Naše partnerstvo je bilo veoma uspešno dok smo sarađivali s prvim potpredsednikom Vlade Vučićem, i biće isto tako uspešno u saradnji s ministrom Rodićem.

Koji su najveći uspesi, a šta su problemi u saradnji Srbije i Nacionalne garde Ohaja od početka saradnje 2006. godine?
- Naše partnerstvo raste i sve je uspešnije. Daleko smo odmakli od početka saradnje u 2006. godini. Tada smo održali samo tri zajednička događaja za godinu dana, a sledeće godine održaćemo više od 20. Najveći uspesi su naši zajednički rad na bazi „Jug“, projekti humanitarne pomoći i preduzimanje više zajedničkih akcija Mađarske i Srbije. Najveći problem svake godine je raspored sredstava iz budžeta. Možemo da planiramo velike stvari, ali ako sredstva nisu dostupna Nacionalnoj gardi Ohaja ili srpskim oružanim snagama, te velike stvari biće odložene.

Koliko je saradnja sa Srbijom važna za Nacionalnu gardu Ohaja?
- Naša saradnja sa srpskim oružanim snagama je veoma važna. Bilo je vremena kad su se vlade SAD i Srbije mimoilazile u vezi s nekim veoma osetljivim pitanjima. Ipak, partnerstvo između Nacionalne garde Ohaja i srpskih oružanih snaga nastavilo je da se razvija.

Od 30 zajedničkih projekata Nacionalne garde Ohaja i Srbije planiranih za 2014. godinu, koje biste izdvojili kao najvažnije?
- Svaki događaj koji održimo je bitan, ali fokusirali smo više od 25 odsto svojih napora na stvaranje mirotvoračkih sposobnosti.

Koliko su uspešne bile posete srpskih vojnika Ohaju, i obrnuto? Kakva je korist od ove razmene?
- Razmena je bila veoma korisna i za jedne i za druge. Srpski vojnici su mogli mnogo toga da nauče iz naših iskustava u Iraku i Avganistanu. Radeći sa srpskim oružanim snagama, pripadnici Garde spremaju se za buduće operacije s međunarodnim snagama u operativnom okruženju. Takođe, prijateljstva koja se stvaraju tokom razmena trajaće doživotno. Na kraju, srpska deca imaju korist od našeg zajedničkog rada kroz projekte humanitarne pomoći.

Pripadnici Nacionalne garde Ohaja imaju razne podsticaje od države tokom svog obrazovanja, i njihove plate su sasvim pristojne. Koliko je bitna dobra finansijska situacija vojnika za kvalitetnu profesionalizaciju armije?
- Finansijska stabilnost vojnika i njegove porodice smanjuje stres. Porodica koja daje podršku znači da će i vojnik biti efikasniji.

Jedna od važnih stavki u saradnji Nacionalne garde Ohaja sa srpskom armijom je sajber-odbrana. Koliko je ovo važno u savremenoj vojnoj doktrini i kako tačno sarađujete sa srpskom armijom na ovom polju?
- U savremenim vojnim operacijama sve je povezano s tehnologijom. Naša sposobnost da komuniciramo efikasno direktno utiče na našu sposobnost da obavljamo naše poslove. Trenutno neki od naših eksperata u sajber-odbrani rade s pripadnicima srpskih oružanih snaga kako bi identifikovali oblasti u kojima možemo sarađivati i unaprediti sajber-odbranu srpskih oružanih snaga.

Kakva su lična iskustva pripadnika Nacionalne garde Ohaja koji su posetili Srbiju?
- Pripadnici Garde su zaista uživali u vremenu koje su proveli u Srbiji. Sklopili su dugoročna prijateljstva s vašim vojnicima i avijatičarima. Posebno su uživali radeći zajedno na projektima humanitarne pomoći, u okviru kojih su nekoliko nedelja živeli u lokalnim zajednicama.
Fonet 
U obilasku centra za multinacionalne operacije u bazi Jug

Aleksandar Jovanovic 
Debora Ašenherst i zamenik glavnog urednika Kurira Igor Ćuzović

Prva žena na čelu Nacionalne garde Ohaja

General-major Debora Ašenherst preuzela je dužnost komandanta Nacionalne garde Ohaja 10. januara 2011. godine. Član je kabineta guvernera Ohaja i odgovorna je za komandu nad Nacionalnom gardom Ohaja i borbenom gotovošću milicije Ohaja. General Ašenherst komanduje nad više od 17.000 pripadnika Nacionalne garde Ohaja, a pripadnica ove organizacije je od 1978. godine, kad se prijavila u službu. Prva je žena koja je stupila na čelo Nacionalne garde Ohaja.