BEOGRAD - Neki od proizvoda koji bi morali da se prodaju isključivo uz lekarski recept u Srbiji i BiH prodaju se slobodno. U apotekama se mogu naći i nelegalno uvezeni medicinski proizvodi, a garancije za njihovu ispravnost nema.
Nakon što je član porodice Olge Vasić hospitalizovan zbog problema sa očnim pritiskom, u Opštoj bolnici u Loznici su joj rekli da mora sama da pokuša da nabavi lek Acetazolamid. Objasnili su da ga u bolnici nema. Medicinska sestra Olgi nije dala recept, već je samo zapisala ime leka na papirić i rekla da ga je teško naći zbog nestašice.
Kada nije uspela da pronađe lek u Srbiji, Olga je, na preporuku medicinske sestre iz bolnice, pošla preko granice i u bosanskohercegovačkom gradu Bratunac u apoteci kupila Acetazolamid za pet evra, bez recepta.
Prema istraživanju Centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS/CIN) tržište lekova u obe zemlje slabo se kontroliše. Lošu kontrolu i veliku potražnju za određenim lekovima pojedinci i apoteke koriste za svoju zaradu.
U obe zemlje se mogu kupti proizvodi koji nisu registrovani i ne mogu se legalno uvesti. Granične službe i nadležne inspekcije šverc i nelegalnu trgovinu lekovima otkrivaju sporadično i nemaju sve potrebne mehanizme da problem trajno reše. Osim u apotekama, lekovi se mogu pronaći na pijacama, ali i u velikom broju oglasa na internetu.
„U celom našem sistemu ispašta građanin. On je žrtva, jer ide od jedne do druge institucije, ali on je to nažalost i zaslužio, zato što pristaje na sve. Građanin pristaje na sistem, pa sistem daje svoj odgovor na to,“ kaže Jasna Simonović, članica udruženja „Farmaceutsko jezgro“ iz Beograda.
Lek Acetazolamid se u Srbiji nalazi na D listi lekova koji nisu registrovani za prodaju, ali je dozvoljena nabavka za hitno lečenje pacijenata. Listu pravi Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO), a takvi lekovi su dostupni u 29 državnih apoteka. Procedura za nabavku je takva da lekar pacijentu izda recept i on u državnim apotekama lek dobija besplatno.
Danica Salaški iz RFZO-a kaže da u slučaju kada se lek sa D liste ne može naći u Srbiji, pacijent ima pravo da ga kupi u inostranstvu, ali uz potvrdu jedne od 29 apoteka da leka u tom momentu nema. Nakon kupovine u inostranstvu, Republički fond je dužan da pacijentu nadoknadi troškove.
„Svaka preporuka obolelom ili članu porodice da treba da plati uslugu koja se može pružiti na teret sredstava Republičkog fonda je nešto što u najmanju ruku nije etički“, kaže Salaški.
Olgu Vasić niko nije uputio na jednu od ovih 29 apoteka, niti na mogućnost nadoknade troškova za kupovinu leka u Bratuncu.
Zamoljen da prokomentariše postupak medicinske sestre, zamenik direktora bolnice u Loznici, doktor Srboljub Marković, kaže da to nije praksa njihove ustanove i da medicinska sestra nije trebala tako da postupi.
Iako bi trebalo da se prodaje samo u određenim državnim apotekama, novinari su u julu Acetazolamid za oko sedam evra kupili i u privatnoj apoteci „Džavić“ na pijaci u Loznici. Lek je kupljen bez recepta i bez izdatog računa. U apoteci su objasnili da je lek ispravan i da je kupljen u bosanskom gradu Brčko.
Sanja Miletić iz apoteke „Džavić“ kaže da lek nije nabavljen nelegalno i da ima mnogo preparata za koji nema zamene, a nečiji život zavisi od toga.
“Ja ću za pacijenta da poginem ako treba i naći ću mu nemoguću stvar u cilju njegovog zdravlja. Šta će na to da kaže zakonska regulativa – baš me briga. Ljudima se mora pomoći, a to što država o tome nedovoljno misli, to nije moj problem”, kaže Miletić.
Međutim, u Odeljenju za zdravstvo Distrikta Brčko su pojasnili da se ovaj lek nije mogao nabaviti bez određene dokumentacije. Kako su naveli, Acetazolamid je moguće uvesti u ograničenoj količini za pojedinačno lečenje pacijenata i to na osnovu zahteva i recepata lekara. U 2013. godini vlasti su samo dva puta izdale odobrenje za uvoz po 20 komada leka, dok u dve prethodne godine uvoza uopšte nije bilo.
U BiH Acetazolamid nije registrovan. Kao i u Srbiji, nalazi se na listi lekova koji se mogu uvesti u zemlju u slučaju hitne medicinske potrebe, uz dozvolu nadležnih institucija. Ipak, novinari su kupili ovaj lek u BiH bez recepta, po ceni od oko četiri evra u apoteci „Rosić“ u Bijeljini i „Delfin“ u Sarajevu.
Direktor bijeljinske apoteke Nikola Rosić kaže da kupovina uz recept još nije ušla u praksu: „Neko izda, neko ne izda, možda je bila tehničarka, inače farmaceuti to ne izdaju”.
Prema Zakonu o apotekarskoj delatnosti Republike Srpske, farmaceutski tehničar ne može izdavati lek na recept,a tokom čitavog radnog vremena u apoteci mora biti prisutan magistar farmacije. Za kršenje ovog propisa predviđena je kazna do 1.500 evra za odgovornu osobu i do 7.500 evra za pravno lice. Takođe se može izreći mera zabrane obavljanja delatnosti od tri do šest meseci. Ista kazna je propisana i za prodaju lekova bez recepta. U Srbiji se izdavanje lekova bez recepta takođe novčano kažnjava: do 8.700 evra za pravno lice, odnosno do 430 evra za fizičko lice.
Vlasnica apoteke „Delfin“ u Sarajevu, Madžira Pavlović, rekla je da je iznenađena da je u njenoj apoteci kupljen Acetazolamid bez recepta. Rekla je da će sankcionisati onoga ko je to uradio. „Morali ste imati nalaz specijaliste za oči. Moralo je nešto biti, ne samo da vi kažete dajte mi, kao pastu za zube”, objašnjava Pavlović.
Novinari su se uverili da građani Srbije i BiH mogu u slobodnoj prodaji kupovati i druge lekove na kojima se navodi da je potreban lekarski recept. Među njima su i tablete protiv bolova i zgrušavanja krvi.
Granične službe Srbije i BiH su u proteklih pet godina sporadično otkrivale slučajeve šverca lekova. U većini slučajeva radilo se o preparatima za potenciju, kao što su tablete Viagra ili gel Kamagra.
„Lekovi su idealna roba za krijumčarenje jer ih je lako sakriti, a vrednost im može biti velika“, pojašnjava Ratko Kovačević, portparol Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH. Kaže da Uprava nije dovoljno opremljena i da je nemoguće izvršiti detaljan pregled svakog vozila i osobe koja ulazi u državu.
U Srbiji je u martu 2012. godine kod Malog Zvornika zaplijenjeno preko 200 hiljada komada različitih lekova, vrednosti oko 20.000 evra. Među njima su bili i lekovi sa liste psihoaktivnih supstanci kao što su bensedin, dijazepam, leksilium i drugi. U BiH je pre pet meseci na graničnom prelazu Pavlovića most kod Bijeljine zaplenjeno 840 kutija lekova Kamagra. Bili su sakriveni u dečijem rancu i planirano je da se prošvercuju u Bijeljinu.
Kamagra je lek za potenciju i može se nabaviti u tabletama ili gelu. Proizvodi ga farmaceutska kuća „Ajanta Pharma Limited“ iz Indije.
Iako zvanično nije registrovan i ne bi trebalo da bude u prometu u Srbiji i BiH, lek Kamagra se može kupiti na više mesta u slobodnoj prodaji.
U Sarajevu, u apoteci „Otoka A2“, ne samo da su novinari bez problema kupili Kamagru koja nema dozvolu za promet u BiH, nego su dobili i fiskalni račun. Kasnije su novinarima u apoteci rekli da su lek nabavili od dobavljača „Krajinalek“ iz BanjaLuke.
U „Krajinaleku“ kažu da su Kamagru nabavili jednokratno od „određene apoteke“ koja je bila pred zatvaranjem. Lek su, kako navode u dopisu, nabavili kao kompenzaciju za dugovanje koje je apoteka imala prema njima. Kažu da nisu ulazili u detalje načina nabavke leka.
Indira Šarkić, inspektorica pri Agenciji za lekove i medicinska sredstva BiH, kaže da veleprometnik, u ovomslučaju „Krajinalek“, ne može nabavljati lekove od apoteke.
“Mene da je neko pitao da li se Kamagra gel može kupiti legalno, verujte da bih ja odgovorno tvrdila da ne može. Tako da sam ja sad u čudu”, kaže Šarkić.
Kazna za prodaju neregistrovanog leka u BiH je do 7.500 evra za pravno lice i do 1.500 evra za odgovornu osobu, a u Srbiji do 26.000 evra za pravno lice, odnosno do 1.700 evra za odgovorno lice.
U Tuzli se Kamagra može kupiti na pijaci gde kažu da je mogu nabaviti za dva sata. U Bijeljini se može nabaviti u najmanje pet apoteka po ceni do pet evra.
U apoteci „Rosić“ je Kamagra kupljena bez računa i bez uputstva za upotrebu. U naknadnom razgovoru s novinarima apotekarka je rekla da se upustvo ne može dobiti jer se proizvod prodaje na kesicu. Na pitanje je li Kamagra nešto opasno za pacijenta ona je odgovorila: „Ako je zdrav ne može mu ništa biti, a ako ima neke srčane probleme mogu da mu nastupe problemi“.
Prilikom kupovine, ni jedan od apotekara nije upitao novinare o zdravstvenim problemima niti ih upozorio na moguće štetne efekte. Novinari su Kamagru kupili u beogradskim apotekama.
Amra Čabaravdić, specijalistkinja kliničke farmakologije Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu kaže da je pre primene ovakvih lekova trebalo obaviti detaljan lekarski pregled, jer su moguće brojne neželjene reakcije.
“Opasnosti od primene ovog leka su značajno povećane ukoliko se on nabavlja ‘ispod ruke’, jer se u tom slučaju o leku ništa ne zna“, dodaje Čabaravdić.
Zbog svog sastava i potencijalne štetnosti Viagra i drugi lekovi za potenciju koji su registrovani u BiH i Srbiji prodaju se na recept ili uz nalaz doktora. Međutim, novinari su i Viagru dobili bez recepta – u Narodnoj apoteci u Tuzli.
Zorana Pirić, farmaceutski tehničar u Narodnoj apoteci, rekla je da Viagru kod njih obično kupuju stalni pacijenti koji imaju dozvolu doktora, te da “obično pitaju” kupce da li im je doktor dozvolio da je koriste.
“Ne znam kako se to desilo i ne vjerujem da je to kod nas tako izdato”, kaže Pirić.
Snežana Pavlović, kardiolog iz Beograda, kaže da mnogo mladih i ljudi srednjih godina ima probleme sa pritiskom ili srcem, a da to i ne znaju, pa upotreba lekova kao što je Viagra, koji deluju na krvne sudove i pojačavaju rad srca, povećavaju mogućnost da se pojavi zdravstveni problem.
Potencija(l) na internetu
Za inspekciju apoteka u Srbiji nadležno je sedam inspektora, a na području BiH deluje ukupno osam farmaceutskih inspektora.
Iako je broj inspektora mali, doktor Desimir Miljić, glavni zdravstveni inspektor Republike Srpske, kaže da kontrola apoteka i dalje može biti efektivna, jer niko ne zna kada će mu inspektor doći. Dodaje da bi bilo bolje da imaju više inspektora ali: “Nije ni to rješenje, da se ide svaki dan. Mi ne možemo držati stražu”, kaže Miljić.
U obe zemlje, mnoge lekove je moguće naručiti i preko interneta i oglasa, posebno u Srbiji. Prednjače preparati za mršavljenje i potenciju biljnog i hemijskog porekla. Dovoljan je jedan telefonski poziv kako da se nabavi neki od proizvoda.
Inspektori kažu da je tu oblast teško nadzirati: “Mi to jednostavno ne možemo kontrolisati”, kaže Miljić.
U više navrata novinari su pozivali brojeve navedene u oglasima i odgovor je bio da je isporuka moguća u roku od sat ili dva ukoliko je reč o istom gradu.
Na jednoj od internet stranica iz Srbije koja nudi veliki broj proizvoda, od Viagre do preparata za intenziviranje seksualnog doživljaja kod žena, novinaru je rečeno da su svi preparati ispravni i da se uvoze, ali i da mu ne treba recept, čak ni za Viagru.
Na drugoj stranici dostupan je veliki broj proizvoda za potenciju koji nisu registrovani ni u Srbiji ni u BiH. Iako su primarno fokusirani na područje Srbije, Filip, čiji broj je naveden kao kontakt, je rekao da je isporuka u BiH – u Istočno Sarajevo – moguća svaki drugi dan, pod uslovom da naruči minimalno pet kutija lekova.
“Pošaljemo vam busom, preuzmete od čoveka i platite. To je to, jednostavno”, rekao je Filip.
Doktori upozoravaju da bi kupovina lekova u apotekama trebalo da bude jedini pravi način, jer tada lekovi prolaze sve procedure i provere i ne postoji mogućnost prodaje falsifukata, kao što je to moguće preko interneta i na druge načine.
“Svaki lek koji nije zvanično odobren za tržište (…) potencijalno je opasan jer nema adekvatan ‘rodni list’”, kaže doktorka Čabaravdić.
Jasna Simonović kaže da je njeno udruženje „Farmaceutsko jezgro“ davno reagovalo s ciljem da se reguliše prodaja lekova na internetu, ali da nisu dobili odgovor od institucija kojima su se obraćali.
“To polje je sad jedna šuma svega i svačega, gde svako može da kupi šta hoće. Ko god kupuje lekove preko interneta radi to uvek i samo na svoju ličnu odgovrnost“, upozorava Simonović.