CIA: Karadžić je bio protiv konfederacije sa Srbijom

VAŠINGTON - Nekadašnji predsednik Srpske, haški optuženik Radovan Karadžić nije bio raspoložen za konfederaciju sa Srbijom, jer bi to umanjilo njegovu političku težinu, tvrdi američka CIA u jednom od 300 dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti i koji će, kako je najavljeno, biti objavljeni početkom oktobra.

"Nema nimalo sumnje da Karadžić uživa u poziciji lidera bosanskih Srba i kao faktor u međunarodnim pregovorima. On bi sigurno bio kolebljiv da prihvati pripajanje teritorije bosanskih Srba Srbiji jer bi velika Srbija smanjila njegovu ulogu", procjenjuju analitičari CIA u dokumentu pod naslovom “Karadžić igra ulogu života”, od 5. septembra 1995. godine.

Na osnovu ove procene, CIA daje konkretne preporuke kako da se američki diplomati odnose prema Karadžiću. Prvo napominju da Karadžić nije spreman da se žrtvuje, uprkos javnim nastupima u kojima tvrdi suprotno.

"Iz tog razloga, kombinacija ozbiljnih vojnih pretnji uz kratkoročnu diplomatsku izolaciju, nakon koje bismo obnovili dijalog s Palama, učiniće ga mnogo prijemčivijim u budućim mirovnim razgovorima", analizira CIA.

Napominju da je Karadžić početkom devedesetih godina verovatno iskreno mislio da su Srbi ugroženi i da ih je potrebno zaštiti zbog erozije Jugoslavije.

"Ali, kako je njegova moć počela da raste uz pomoć armije bosanskih Srba - uz izveštaje o ratnom profiterstvu i korupciji - počeo je da raste i njegov osećaj značaja", ističu analitičari CIA.

Iz dokumenta datiranom samo dva dana kasnije vidi da se CIA "ohladila" od davanja mogućnosti otcepljenja RS i stvaranja konfederacije sa Srbijom, jer je, kako se podseća, u međuvremenu počela NATO intervencija.

"Bosanci (bh. muslimani) su sada dobili ono što su hteli poslednje dve godine - zapadne vazdušne napade u njihovu korist. Postoje znakovi da je Sarajevo "očvrsnulo" po pitanju konfederacije i predaje Goražda", navode u dokumentu.

U dokumentu pod nazivom "Milošević i igra moći", CIA ističe da tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević nije ultranacionalista kako se predstavlja, već taktičar čiji je jedini interes da zadrži vlast u Srbiji.

"Miloševićev taktički pristup je u potpunosti posvećen obezbeđivanju njegove moći u Beogradu, ma kakvu cenu za to morali da plate njegovi sunarodnici Srbi", ističu u CIA.

Podsetili su da je Milošević nastojao da bude kooperativan sa Zapadom čim je pojačan pritisak na njega zbog sankcija. Zanimljiva je, smatra list, ocena da je za barem deo nagle promene Miloševićevog pristupa odgovorna njegova supruga Mirjana Marković.

Kako god bilo, Milošević se zbog sankcija i procene da je populacija izmučena ratom umorio od nastojanja da sve Srbe ujedini u jednoj državi", ističu analitičari.

I u ovom izveštaju CIA izražava se zaprepaštenost lakoćom kojom je Milošević Krajinu prepustio Hrvatskoj vojsci i sugerišu da je Milošević političkim manevrima sprečio veću reakciju u Srbiji zbog ovog poraza.

"Zahvaljujući beogradskim političkim odlukama, došlo je do zanemarljivih protesta srpske populacije. I to uprkos zbegu 200.000 Srba i najvećem srpskom porazu otkad je nemački Vermaht pregazio Srbiju u sedam dana aprila 1941.", navode u CIA.

Kao zanimljivu, list navodi ocenu u dokumentu od 24. oktobra 1995, u kojem CIA procenjuje da on u stvari nema uticaj na Srbe u BiH, iako se trudi da dokaže suprotno.

I u nekoliko drugih dokumenata, dodaje se, na preporuke Ričarda Holbruka, specijalnog izaslanika američkog predsednika, da bi trebalo olakšati sankcije protiv Miloševića kako bi on uticao na Srbe u BiH, u Vašingtonu odgovaraju negativno, verujući da Milošević nema taj uticaj.

"Mi ne vidimo vezu između suspenzija sankcija Miloševiću i njegove moći da utiče na Srbe, iako bi Milošević želio da Zapad veruje da može. Njegov glavni uticaj na njih je kontrola materijalne pomoći koju im šalje", navodi se u dokumentu.

Posebno je zanimljiv deo u kojem Holbruk pokušava da ubedi Vašington da je potrebno olakšati pritisak na Miloševića, jer ga pritiskaju opozicija i unutrašnje snage u Srbiji. Iako su donosioci odluka o ovoj tvrdnji podeljeni, ipak je prevladalo mišljenje da Miloševiću ne treba pomagati.

"Jedan od Holbrukovih argumenata je da je Milošević pod jakim unutrašnjim pritiskom i da mu je ova pomoć potrebna. Mi ne mislimo da je on baš pod tolikim pritiskom. Verujemo da bi on to (dizanje sankcija) iskoristio da se snabde naftom i strateškim materijalima", stoji u zabelešci od 26. oktobra 1995.

“Hrvatske snage su zaustavile ofanzivu u zapadnoj Bosni i čini se da je to u skladu sa demaršom koji smo im uputili”, stoji u dokumentu CIA od 20. septembra 1995. godine, koji se odnosi na situaciju oko Banjaluke.

Osim što su verovali da bi nastavak ofanzive protiv RS ugrozio mirovne pregovore i civilno stanovništvo, čini se da su ulogu u toj odluci imali i Rusi.

"Rusi bi mogli postati histerični ako Srbi nastave da gube teritorije", ističe se u dokumentu od 14. oktobra iste godine.

U dokumentu od 18. avgusta doslovno piše da ako Federacija prekrši sporazum, mirovne snage odlaze, a ako Srbi prekrše sporazum, mirovne snage bi intervenisale.