DINKIĆ O SASLUŠANJU: Došlo je mojih pet minuta, ostavio sam dokaze policiji!

Po izlasku iz policije Dinkić je rekao da mu je drago da je došlo njegovih pet minuta da razjasni sve nedoumice u vezi sa Nacionalnom štedionicom, što je potkrepio dokumentima koje je ostavio policiji

Dinkić se u u Upravu kriminalističke policije pojavio oko 11 sati u svojstvu građanina svedoka zbog preispitivanja zloupotreba u Nacionalnoj štedionici.

- Došao sam u svojstvu građanina i aktera prodaje Nacionalne štedionice. Policija je razgovarala sa mnogima o toj privatizaciji, pa tako i sa mnom. Drago mi je što je konačno došlo mojih pet minuta jer sam 12 godina želeo da razjasnim sve nedoumice u vezi sa Nacionalnom štedionicom i razbijem sve zablude.

Ta tema je ispolitizovana i meni je opala popularnost zbog laži koje su izrečene. Iskaz sam potkrepio dokumentima koje sam ostavio policiji. Imam poverenje u državne organe i nadam se da će se na kraju skinuti anatema sa moje porodice. Prodajom Štedionice 2005. godine zarađeno je sedam puta više novca nego što je ikad u nju uloženo. Moja savest je čista - rekao je Dinkić po izlasku sa saslušanja.

Dinkić je rekao da je još pre rekonstrukcije vlade od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića tražio da se slučaj Štedionice potpuno rasvetli u roku od godinu dana, ali da se sad nada da će to biti ipak ubrzo urađeno.

"Siguran sam da će ovaj slučaj za mene biti pozitivno rešen, rekao je Dinkić i dodao da mu je drago da je razgovor obavljen sada kad nije u vlasti.

Pored Dinkića će izjavu o ovom slučaju dati i Vladimir Ilić, član URS-a i Vesna Arsić, nekadašnja najbliža Dinkićeva saradnica u Ministarstvu finansija.

Vladimir Ilić, koji se trenutno nalazi u Azerbejdžanu, potvrdio je da je dobio poziv.

- Da, dobio sam poziv, u petak idem da dam izjavu u svojstvu građanina - rekao nam je kratko Ilić.

Savet za borbu protiv korupcije Verice Barać ukazivao na sporne stvari u vezi sa tom prodajom.

Savet je decembra 2004. godine Vladi Srbije uputio izveštaj u kojem analizira strukturu vlasništva Nacionalne štedionice, navodi privilegije koje joj je država dodelila i vladi ukazuje na korake koji su potrebni kako bi se zakonskim putem utvrdilo da li je bilo kršenja propisa u navedenim bankarskim poslovima i da li je pritom bilo korupcije među visokim državnim funkcionerima".

Savet tvrdi da je tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju kontrolišu Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje.

Šta je sporno u slučaju Nacionalna štedionica

Prema izveštaju Saveta za brobu protiv korupcije iz 2004. godine sporno je to što je Nacionalna štedionica kao privatna banka napravljena uz veliku pomoć države. Dodeljene su joj filijale tadašnje Službe platnog prometa (SDK-a) čije je radnike godinu dana plaćala država.

Na početku država je bila većinski vlasnik sa više od 60 odsto akcija, da bi zatim imala manjinski paket od 37 odsto pošto su privatni vlasnici u međuvremenu saproveli nekoliko dokapitalizacija tako da je državni udeo opadao.

Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Eurobank grup, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije. Među vlasnicima nacionalne štedionice koji su EFG grupi prodali svoj udeo su i preduzeća Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića.

Država je tada odbila da proda svoje akcije iako je bila ponuđena cena čak pet puta veća od knjigovodstvene vrednosti, a ministar Dinkić je tada objasnio da državi sada nije neophodan taj novac, jer ima suficit u budžetu.

2006. godine predstavnici Vlade Srbije i Eurobanke EFG potpisali su ugovor o kupoprodaji preostalih 37,7 odsto državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedionici.