Saobraćajna policija je za samo devet meseci podnela oko 40.000 krivičnih prijava protiv vozača zbog vožnje u pijanom stanju

BEOGRAD - Alkohol i vožnja ne bi smeli da idu zajedno, ali to u Srbiji, izgleda, retki poštuju, s obzirom na to da je policija samo za prvih devet meseci ove godine podnela 37.259 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za nepropisno upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola.

Uviđaji sa nesreća su pokazali da je tokom ovog perioda pijanstvo bilo uzrok 1.731 „saobraćajke“, u kojima je poginulo čak 28 osoba.

U akciji koju je nedavno sprovela policija, za samo četiri sata pojačane kontrole, službenici MUP su u Beogradu zaustavili 311 pijanih vozača. Tako se na delu moglo videti da se veliki broj građana odlučuje da sedne za volan čak i ako je u potpuno alkoholisanom stanju. Prema podacima policije, od januara do septembra ove godine bilo je manje saobraćajnih nesreća nego u istom periodu 2012. Ipak, katastrofalna navika mnogih da voze pijani, teško se iskorenjuje.

- Tokom prvih devet meseci ove godine alkohol je bio uzrok 6,4 odsto nesreća - rekli su nam u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

- Pijanstvo je evidentirano kao uzrok smrti u 6,07 odsto, a kao uzrok nastanka povreda u 8,16 udesa. Teške telesne povrede je tako zadobilo ukupno 228 ljudi, a lake 890.

Pijani vozači su najčešće krivi za saobraćajne nesreće u kojima učestvuju, ali se često zanemaruje odgovornost pešaka. Prema rečima Damira Okanovića, direktora Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, u situacijama kada je pešak žrtva udesa, obavezno se proverava da li je on bio pod dejstvom alkohola ili narkotika.

- Sudski veštaci uzimaju sve faktore u obzir. Ako se, na primer, ispostavi da je vozač i pored alkohola adekvatno reagovao, može biti oslobođen krivice - objašnjava Okanović.

- Ipak, alkohol je najčešće poguban, zbog čega je neophodno da država konstantno edukuje učesnike u saobraćaju i sprovodi akcije protiv vožnje u alkoholisanom stanju.

Veliki broj vozača pod dejstvom alkohola ostaje bez vozačke dozvole, a pored novčanih penala dobijaju od šest do 14 kaznenih poena. Kada patrola konstatuje da osoba koju su zaustavili ima više od dozvoljene količine alkohola u krvi (0,3 promila) piše joj „samo“ kaznu, a ako premašuje 1,20 promila momentalno se vodi na trežnjenje. Takva osoba se zadržava do otrežnjenja, a najduže 12 sati. Onaj koji odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, takođe se dovodi u pritvor. Iste mere mogu se primeniti i prema vozaču koji je blago, umereno ili srednje alkoholisan, ako postoji opasnost da će nastaviti da upravlja automobilom nakon što je isključen iz saobraćaja.

Testiranje alkometrom

Za utvrđivanje da li je vozač pod dejstvom alkohola, policijski službenici koriste alkometar, droga-test i drugo. Ukoliko vozača, iz opravdanih razloga nije moguće proveriti, on se dovodi u najbližu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi podvrgavanja stručnom pregledu. Ako vozač osporava izmerenu količinu alkohola, on na licu mesta podnosi zahtev, i o sopstvenom trošku se podvrgava analizi krvi, urina ili drugih telesnih materija.

Voze i pod punim gasom

Od januara do septembra ove godine policija je zaustavila 37.259 pijanih vozača, od čega je najviše bilo onih u stanju srednje alkoholisanosti, njih 17.622 (od 0,5 do 1,2 mg/ml alkohola u krvi). Sledi 10.038 prekršaja upravljanja vozilom u stanju umerene alkoholisanosti (do 0,3 do 0,5 mg/ml alkohola u krvi), pa zatim 6.469 prekršaja upravljanja vozilom u stanju teške i veoma teške alkoholisanosti (od 1,2 do 2,0 mg/ml alkohola u krvi). Pisana su i 1.802 prekršaja za upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,0 mg/ml alkohola u krvi). Najmanje je bilo onih u stanju blage alkoholisanosti (do 0,3 mg/ml alkohola u krvi), svega 695 vozača. Policija je pisala i 633 prekršaja odbijanja osoba da se podvrgnu utvrđivanju prisustva alkohola u organizmu.