Na suđenju Miškoviću i strani posmatrači
BEOGRAD - Specijalni u sud u Beogradu prihvatio je predlog branilaca vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića da suđenje njemu i njegovim saradnicima, koje počinje 14. novembra, prate strani posmatrači, u svojstvu javnosti.
“Sud je dozvolio prisustvo stranih posmatrača, ali kao javnost. Oni neće imati nikakvu procesnu ulogu u postupku, a prevod će biti organizovan o trošku odbrane”, rekla je portparol Specijalnog suda Dušica Ristić.
Tokom procesa, inače, u sudnicu mogu da uđu svi koje zanima proces, ukoliko u sudnici ima mesta.
Početak suđenja Miškoviću i ostalima zbog malverzacija sa putarskim preduzećima zakazan je za 14. novembar, pošto je u petak okončano pripremno ročište, koje je trajalo četiri dana.
Pripremno ročište je održano bez prisustva javnosti, shodno zakonu, a suđenju će javnost moći da prisustvuje.
Tokom pripremnog ročišta Tužilaštvo za organizovani kriminal i branioci svih optuženih predstavili su sudu svoje dokazne predloge koji će biti izvođeni tokom suđenja.
Zbog tajnosti pripremnog ročišta, ne mogu se javno objavljivati podaci o tome kako su se o krivici izjasnili optuženi, kao i koje su dokaze u svoju korist predložili sudu da izvede tokom suđenja.
Pored Miškovića, na optuženičkoj klupi će biti i njegov sin Marko, zatim vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković i još osam optuženih. Oni se terete da su oštetili putarska preduzeća za oko 30 miliona evra.
Slijepčević:Mišković prekoredno po kriterijumima Strazbura
Predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević tvrdi da je taj sud prekoredno rešavao ustavne žalbe vlasnika kompanije Delta holding Miroslava Miškovića i, ranije, vlasnika konsultantske kuće Ces Mekon Zvonka Nikezića, jer su u trenutku podnošenja žalbe bili u pritvoru.
Slijepčević je rekao da su na taj način poštovani kriterijumi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
On je ukazao da veliki broj nerešenih ustavnih žalbi i ogroman tekući priliv predmeta nameću potrebu prekorednog rešavanja hitnih predmeta.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud je još na početku rada po ustavnim žalbama ustanovio kriterijume za hitno postupanje i u red hitnih predmeta svrstane su ustavne žalbe pritvorenih lica, pa su tom osnovu uzete u rad i ustavne žalbe Miškovića i Nikezića, jer su, navodi, njihove ustavne žalbe izjavljene dok su se nalazili u pritvoru.
“Postupajući na taj način, Ustavni sud je uvažio kriterijume prioritetnog rešavanja predmeta koje je ustanovio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i istovremeno očuvao status delotvornosti svojih odluka donetih povodom takvih ustavnih žalbi”, kaže Slijepčević.
U protivnom, kako je rekao, otvorila bi se mogućnost njihovim podnosiocima za direktno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava i u tom slučaju i država Srbija i njen Ustavni sud izložili bi se sankcijama tog Suda zbog nedelotvornosti postupaka zaštite prava pritvorenih lica.
“Zato želim da naglasim da su jedino i samo to bili razlozi zbog kojih je Ustavni sud prekoredno rešavao ove predmete”, rekao je Slijepčević.
Za razliku od tih slučajeva, prema rečima predsednika Ustavnog suda, kriterijumi za hitno rešavanje ustavnih žalbi predmeta Gorana Kneževića i Blagoja Jakšića nisu bili ispunjeni, jer su njihove ustavne žalbe podnete Ustavnom sudu nakon što su oni izašli iz pritvora.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega