ISPOVEST ŽENE: Dejan je rekao da idemo u smrt, pa mi pucao u glavu!

LOZNICA - Zbog ćerki nije smela da umre!
Dejan je tog 8. oktobra stao ispred mene i rekao: „Bićemo zajedno ili idemo zajedno u smrt“. Rekla sam mu da ne možemo zajedno u smrt, jer on će otići u pakao, a ja u raj! Tada mi je bez reči pucao u ruku, a ubrzo je ispalio i dva hica u moju glavu. Žao mi je Dejana, trebalo je samo da se raziđemo i da svako živi svoj život, a ne da on ode u smrt.

Ovo je rekla Branka Krasavac (37) iz Donjeg Dobrića, koju je teško ranio suprug, policajac Dejan Marković (30) iz Jadranske Lešnice. On je posle toga 21 sat bio zabarikadiran u porodičnoj kući, da bi se na kraju ubio 9. oktobra, pre upada specijalaca. Branka se i danas, mesec dana posle ranjavanja, teško kreće i često ima vrtoglavicu, ali kaže da na sve gleda kao da se to nekome drugom dogodilo.

Agonija u butiku

- Kad mi je pucao u ruku, rekla sam mu da treba da idemo u bolnicu kako bi mi lekari sredili ranu i da ću mu se vratiti. Tada sam stvarno na to pomišljala, ali samo zato što nisam više znala kako da rešim problem. Prijavljivala sam ga policiji, ali ništa nije pomagalo... Šta sam drugo mogla da mislim tada? Dejan me nije tukao, samo je bez reči podigao pištolj i ispalio dva hica u moju glavu... Predosećala sam da će pokušati da me ubije jer me je poslednje dve nedelje stalno tukao i pričao mi o smrti - rekla je Branka.
Ona navodi da je Dejan uzeo ključeve od automobila i otišao, a da je ona ostala da leži oblivena krvlju.

- Pokušavala sam da iz mog nevelikog butika izađem čitava dva i po sata. Vrtelo mi se u glavi i bila sam u neopisivoj agoniji. Taman kad sam htela da odustanem, pomislila sam na svoje dve male devojčice i shvatila da zbog njih ne smem da umrem! Misao na moju decu i njihovu ljubav održala me je u životu. Dobila sam snagu, rekla sam sebi: „Možeš ti to“, i nekako ispuzala iz lokala. Tada su me videle komšije i priskočile mi u pomoć - rekla je ona.

Branka priča da se treći dan od ranjavanja probudila u beogradskoj bolnici i da joj je najteži trenutak bio kad su joj ćerkice došle u posetu.

Susret sa ćerkama

- Stale su na vrata i gledale me. Potrčale su i jako me zagrlile... Ništa nismo govorile, ali tada sam shvatila da sam pobedila! Njima sigurno i Dejan nedostaje, ali ćute i ne pitaju ništa. Preživela sam jer je tako Bog hteo. Nisam mrtva niti sam invalid, a nisam Dejanu bila ni neverna, kako pričaju pojedinci. Zato me je Bog ostavio u životu - kaže Branka i dodaje:
- Ne sumnjam da me je Dejan voleo. I ja sam njega, ali problemi su se nagomilali i mogli smo samo da se raziđemo. Žao mi ga je.