Svetozar Petković trebalo je da u ponedeljak bude slobodan, ali su ga kolege iz „Torlaka“ pozvale da hitno dođe na posao

BEOGRAD - Tuga!
Svetozar je tog dana trebalo da bude slobodan! Međutim, pozvale su ga kolege iz „Torlaka“ i on je odmah krenuo na posao. Više ga niko nije video. Njegova porodica je na vestima videla da njihovog Toze više nema. Po tablicama su prepoznali automobil njegovog oca. Velika tragedija! Za njegove najmilije utehe nema.

Radio kao magacioner

Ovo su juče za Kurir ispričali rođaci Svetozara Petkovića (22) iz Barajeva, koji je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći ispred tunela Straževica na obilaznici oko Beograda. Nesreća se dogodila u ponedeljak oko 9.20 kad su se direktno sudarili „opel astra“, kojom je upravljao Petković, i tegljač „Beograd puta“, na koji su potom naletela još dva automobila. U sudaru su povređena trojica radnika „Beograd puta“.

- Svetozar je u „Torlaku“ radio kao referent-magacioner. Bez njegovog potpisa lekovi nisu mogli da budu isporučeni. Tog dana morao je da ode na posao. Žurio je. Kolege su se zabrinule za njega jer je vreme prolazilo a on se nije pojavljivao. Zvali su ga na mobilni telefon, ali uzalud. I oni su iz vesti saznali za tragediju. Tozin otac radi u Hitnoj pomoći, a Svetozar je dolazio automobilom samo kad bi mu tata bio slobodan. Njegove kolege su u šoku, ne mogu da veruju da ga više nema - kažu rođaci.

Trebalo da ga unaprede

Prijatelji nastradalog mladića za Svetozara imaju samo reči hvale.
- Bio je divan dečko i dobar drug. Na poslu je bio odgovoran i vredan, trebalo je i da ga unaprede. Završio je srednju Poljoprivrednu školu, nakon čega je upisao Višu medicinsku. Odmah po završetku srednje škole zaposlio se u „Torlaku“. Voleo je da se šali, osmeh nije skidao s lica - pričaju prijatelji.
Svetozar Petković biće sahranjen danas u 13 sati na groblju u Barajevu.

Imali sreće
BEBU SPASLA STOLICA


Zoran Veljković, koji je bio za volanom „sitroena“, kaže da je prikolica tegljača udarila njegov automobil bočno, i to baš u stranu na kojoj je sedela njegova desetomesečna unuka.
- Udarac je bio strašan! Staklo se rasulo po bebi, dete je zaplakalo. Pretrnuo sam od straha. Bebu je spasla stolica u kojoj je bila vezana, inače ko zna šta bi bilo. Gledao sam kako „opel“ udara u kamion, ali svi smo bili nemoćni. Kada me je obišao, nastavio je pravo. Nije ni pokušao da se vrati u svoju traku - kaže Veljković.