Nenad Tadić i Nemanja Šmitran iz „Parking servisa“ kažu da im je izvlačenje nemačke grdosije dizalicom bio najopasniji zadatak u životu

BEOGRAD - Najteži posao u karijeri!
Znali smo da i najmanji pogrešan korak može dovesti do katastrofe! Bio sam uplašen, nikad ništa opasnije u životu nisam radio. Ali baš zato nismo dozvolili da nas obuzmu panika i strah, kaže za Kurir Nenad Tadić, radnik „Parking servisa“ koji je u subotu s kolegom Nemanjom Šmitranom dizalicom izvlačio nemačku bombu, tešku 1.090 kilograma, s gradilišta u Budimskoj ulici, koja je mogla da raznese centar Beograda.

Uigran tim

Tadić je tog dana sedeo u kabini dizalice, dok je Šmitranov zadatak bio da zakači bombu i dobro je pričvrsti.
- Bio sam maksimalno oprezan, kako zbog sebe tako i zbog drugih. Znam šta je bomba i koliko je opasna, zbog toga sam bio zabrinut. Lagao bih kad bih rekao da se nisam uplašio dok sam je kačio na dizalicu. Adrenalin mi je proradio i samo sam želeo da je bezbedno izvučemo iz zemlje i natovarimo na kamion. Morao sam da budem precizan u milimetar kako ne bi došlo do aktiviranja i detonacije - prepričava Šmitran.

Tadić je sve vreme čekao njegov znak da povuče ručicu i podigne grdosiju.
- Insistirao sam da Nemanja i ja direktno komuniciramo, jer smo uigran tim i imamo poverenja jedan u drugog. Našim internim šalama uspeli smo da oteramo loše misli i koncentrišemo se na to da bezbedno završimo posao - kaže Nenad.

Izvlačenje iz blata

Prema njegovim rečima, najdramatičniji je bio trenutak kad su povukli bombu iz zemlje.
- Najvažnije je bilo da bomba „dobrovoljno“ krene da se izvlači iz blata. Morali smo da budemo veoma precizni i pažljivi, jer da smo je na silu povukli, stvorio bi se dodatni pritisak i izletela bi ko iz katapulta - objasnio je Nenad, dodavši da je osetio ogromno olakšanje kad je utovarena na kamion.
bomba-parking-servis-opasnost-hrabrost.jpg
Tanjug 

radomir-balac.jpg
Dado Djilas 

Sećam se kad su nas bombardovali

Radomir Balać (73), Dorćolac koji je preživeo Drugi svetski rat, kaže za Kurir da mu je pronalazak nemačke bombe vratio bolne uspomene na ratne godine.
- Živeo sam u Budimskoj ulici kad su Nemci 1941. bombardovali Dorćol. Tada sam bio beba, ali sećam se da mi je majka kasnije pričala da je jedna avio-bomba pala u dvorište porodice Pantić. To je mesto gde je nađena naprava u subotu. Sećam se da Pantići nikad nisu pričali o toj bombi, a verujem da su je zatrpali i sakrili kako ih Nemci ne bi isterali iz kuće - seća se Radomir.
On kaže da na Dorćolu sigurno postoji „more“ bombi iz tog perioda.
- Kad su saveznici bombardovali Beograd na Uskrs 1944, imao sam četiri godine. Tada su razorene dve zgrade u Budimskoj, i to baš pored kuće u kojoj je u subotu nađena nemačka bomba. Sećam se da je tada poginulo 16 ljudi, nikada neću zaboraviti užasnu sliku izvlačenja leševa iz ruševina - ispričao je Balać za Kurir.

Nisu bili svesni opasnosti
RADNICI MISLILI DA SU NAŠLI ZLATO

Radnici koji su otkopali zaostalu bombu kažu da su mislili da su našli ćup sa zlatom.
- Radnici su kopali ašovima i krampovima, kad su udarili u nešto tvrdo. Prvo su mislili da je beton, a onda su počeli da se šale da su našli ćup s blagom. Niko se nije uplašilo jer nismo znali da smo otkopali opasnu bombu. Sva sreća pa su ručno kopali, jer da smo krenuli mašinama, kao što je bilo predviđeno, ovo se ne bi srećno završilo - kaže Nikola Matović, šef firme SGT „Mateks plus“, koji je u subotu nadgledao radove u Budimskoj.