Lider radikala zatražio momentalno puštanje na slobodu i 12 miliona evra odštete

HAG - Haški tribunal izreći će presudu Vojislavu Šešelju pošto novi sudija Madaje Nijang ((Madiaye Niang) ovlada spisom sa suđenja u kojem nije učestvovao, odlučilo je raspravno veća, a jutros saopštio sud.

Tu odluku jednoglasno su doneli predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), članica veća Flavija Latanci (Flavia Lattanzi) i sam sudija Nijang. Odlučivanje o presudi, veće će započeti čim se bude uverilo da se sudija Nijang "upoznao" sa spisom, o čemu će biti objavljena posebna odluka.

"Veće se složilo da je novi sudija sposoban da sagleda iskaze svedoka date u njegovom odsustvu na druge načine, uključujući i preko video snimaka. U skladu s tim, već je zaključilo da će sudija Nijang biti u stanju da proceni verodostojnost svedoka koji su saslušani na suđenju Šešelju, kao i da se u zadovoljavajućem stepenu upozna sa sudskim spisom", piše u saopštenju Tribunala.Sudije su danas objavljenom odlukom praktično usvojile preporuku tužilaštva da je izricanje presude "u interesu pravde", a odbacile zahtev Šešelja za "hitno i neodložno puštanje na slobodu" zato što se "postupak ne može nastaviti na pravičan način" posle izuzeća sudije Frederika Harhofa (Harhoff).

Istovremeno, Šešelj je tražio i "naknadu štete" koju je, kako tvrdi pretrpeo, u iznosu od 12 miliona evra.
Lider Srpske radikalne stranke, optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Posebno veće Tribunala, krajem avgusta, usvojilo je Šešeljev zahtev za izuzeće Harhofa, ocenjujući da je sudija - pismom prijateljima procurelim u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala - "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".U tom trenutku, sudija Harhof je sa ostalim članovima veća odlučivao o presudi Šešelju, koja je trebalo da bude izrečena 30. oktobra. Posle Harhofovog izuzeća, izricanje presude odloženo je na neodređeno vreme.U odluci o izuzeću piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

Neslaganje sa odlukom o izuzeću Harhofa izrazile su sudije Antoneti i Latanci, tvrdeći da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom". Posebno veće Tribunala, na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa.

U pritvoru Tribunala, Šeselj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega bila obelodanjena. Posle jednog neuspešnog pokušaja I štrajka glađu optuženog, suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Sešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, da bude oslobođen.