MAJKE I U ĆELIJI: Prvi koraci iza zidina zatvora!

POŽAREVAC - Svi se trude da bebama ništa ne zafali!
Daleko od toplog porodičnog doma, tromesečni Vuk i desetomesečna Darija svoje detinjstvo započinju na neobičnom mestu: iza zidina Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu! Njihove majke, osuđenice G. I. (33) i E. Đ. (27), kao i svi zaposleni u ovoj zatvorskoj ustanovi, trude se da mališani, koji su svima mezimci, ni na koji način ne osete da nisu slobodni. Iako ništa nisu skrivili, oni su najmlađi stanovnici zatvora, i to je činjenica koju ništa ne može da promeni!

Staklo ih deli od beba

Dok joj tromesečna beba mirno spava u naručju, zatvorenica G. I. deluje kao da se pomirila sa sudbinom, ali priznaje i da joj nije lako.
- Oni su naša velika radost, dani su lepši, kraći i veseliji uz njih. Ipak, teško je da se osetimo kao kod kuće, koliko god da su uslovi dobri i ma koliko se svi zaposleni u ustanovi trude da nam pomognu. Oko nas su rešetke, a naši mališani su u zatvoru - sa setom u glasu, dok spušta pogled ka zemlji, priznaje G. I., koja služi kaznu od osam i po godina zbog trgovine drogom.

Pored porodice, velika podrška joj je i cimerka E. Đ., mama desetomesečne Darije. Njih dve, odvojene od drugih osuđenica, dele sobu, koja je samo staklom ograđena od beba.

Zajedno odrastaju

- Vuk deli krevetac, igračke i sve ostalo sa Darijom, koja ga naprosto obožava! Naša deca zajedno odrastaju, raduju se jedno drugom, naročito kad se Darija vrati s vikenda. Kada je majka uvede u sobicu, osmeh ni Dariji, a ni Vuku ne silazi s lica - otkriva G. I.

Njena nova prijateljica i cimerka osuđena je na tri godine i zahvaljujući dobrom vladanju jednom mesečno može sa ćerkom da ode kući na vikend.
- Imam još dve ćerkice, stare su tri i četiri godine. Iako ne provode većinu vremena sa Darijom, jako su zavolele sestricu! Kada ih neko pita šta im najviše fali u životu, uglas odgovaraju: „Mama i naša Darija“ - priča E. Đ., mama desetomesečne devojčice, koja većinu vremena provodi u ogradici s igračkama ili u šetalici, koju vozi u sobici.

Zatvor kao dom

- Jednom mesečno dobijem vikend i tada se nas četiri okupimo. To su neprocenjivi momenti. Devojčice se obožavaju, ali je neobično što Darija jedva čeka da se vratimo u zatvor jer ona ovo mesto doživljava kao dom - tiho priča E. Đ. i dodaje da se raduje Božiću, koji će porodica provesti kod kuće.

Ipak, ne govori puno o slavlju jer njena nova prijateljica nema privilegiju da izađe.
U toploj sobi u kojoj borave sa bebama, odvojene od ostalih osuđenica, ništa ne podseća na to da su u kazamatu. Zaposleni su im neprekidno na raspolaganju, izlaze u susret i njihova deca ne oskudevaju ni u čemu. I zaista, u sobici s krevecima na polici za presvlačenje naslagana je najkvalitetnija kozmetika za bebe, a ogradica je prepuna igračaka.