SVEDOCI ZLOČINA U ZALAZJU: Devetoricu Srba orićevci su žive zapalili!

Videla sam Nasera tog dana u Zalazju. Bio je na belom konju, preko prsa ukršteni redenici. Nosio je u jednoj ruci zelenu zastavu, jaše ovde putem ispod groblja i sve viče ’’vataj četnike žive, reči su žene iz Zalazja koja je bila očevidac napada na ovo selo na Petrovdan 1992. godine

Srpsko Tužilaštvo saopštilo je prošle sedmice da vodi istragu o ubistvu civila srpske nacionalnosti za koja se sumnjiče Orić i četvorica njegovih saradnika. Sumnja se, naime, da su Orić i njegovi saradnici 12. jula 1992. godine, na Petrovdan, počinili zločin protiv civilnog stanovništva u selu Zalazje iznad Srebrenenice i da su tom prilikom ubili
devet civila srpske nacionalnosti.

Kurir je prethodnih godina u više navrata razgovarao sa nekim od svedoka i očevidaca koji su u Zalazju bili na ’’krvavi Petrovdan’’ 1992. godine. Mnogo imena i prezimena ovih svedoka poznata su redakciji, a prenosimo deo njihovih svedočenja.

Svedočenje V. iz Srebrenice zabeležili smo na Petrovdan 2013. godine u Zalazju. On je tog dana, posle mnogo godina, smogao snage da dođe na mesto velikog stradanja njegovih komšija, prijatelja.
­

Tog Petrovdana predveče, opkoliše nas u centru sela... U kuću u kojoj smo bili ubacili su bombu, ja sam, ranjen, uspeo da iskočim i pređem u susednu kuću... Tamo smo nas šestorica zapalili sprat ispod i šćućurili se na tavanu...Slušali smo odozgo krike, jauke, vrisku naših devetorice ranjenih drugova, koje su Orićevi pohvatali... Nabacali su gume na njih i zapalili... Neki od njih živi su goreli... Sad ko da čujem njihovu vrisku – pričao je juče V. sećajući se drugova Gojka Petrovića, Dragana Rakića, Luke Jeremića, braće Marka i Radovana Jeremića, žrtava iz kuće užasa u Zalazju.

V. nam je tog dana u Zalazju pokazao i mesta na kojima su ubijani meštani. Ovde smo našli Mila Rakića, zaklanog... Ovde Svetu Dragičevića... Ovde su devetoro meštana vezali i stavili u kamione, odveli u Srebrenicu, tamo
mučili i pobili. Tada su iz sela u Srebrenicu odvedeni Slobodan Ilić, Dragomir Vujadinović, Petko i Branko Simić, Miladin Tubić, Ivan Cvjetinović, Momčilo Rakić, Milisav Ilić i Marko Jeremić – pričao nam je ovaj svedok.

U crkvi u Srebrenici na Petrovdan 2012. služeno je opelo za Srbe čije su kosti dve godine ranije nadjene u masovnoj grobnici kraj Srebrenice. Svi oni nestali su na Petrovdan 1992. godine.
­

Danas ćemo sahraniti našeg Ivana. Odveli su ga tog jutra sa ostalim meštanima, mučili pa ubili u Srebrenici – svedočio nam je tog dana u Srebrenici jedan od meštana Zalazja. Tog dana sahranjeni su i zemnji ostaci Branka i Petka Simića koje su na Petrovdan 1992. godine zarobili Orićevi.

­ Danas sahranjujemo i predratnog srebreničkog sudiju Slobodana Ilića. Njemu su džalati u Srebrenici vadili oči, a on ni glasa nije pustio – reči su drugog svedoka.

Do Srba u ovom delu Republike Srpske odavno je došlo svedočenje Ibrana Mustafića, koji je u svojoj knjizi preneo kako mu je Naser Orić lično opisao kako je ubio sudiju Ilića:
­ Kad smo onu ekipu zarobljenih Srba iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je polelo klanje, meni je (Naseru Oriću) dopao Slobodan Ilić.
- Popeo sam mu se na prsa. bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovorio ni riječi. Izvadio sam bajonet i direktno ga udario u jedno oko a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem
udrio u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio tako da sam ga odmah poslije prekalo – naveo je Mustafić u svojoj knjizi Orićevo svedočenje.

I naš sagovornik B. bio je u Zalazju na Petrovdan 1992. godine:
­

- Sad kao ih slušam kako viču – alahu ekbeg, kolji, hvataj žive, ni mačke ne ostavljaj... Sklonio sam se u neku kuću, napolju je praštalo sa svih strana. U susednoj sobi Luka je iz pištolja sam sebe ubio da im ne padne šaka...

S. bila je tog dana takodje u selu:
­

- Videla sam Nasera... Bio je na belom konju, preko prsa ukršteni redenici... Nosio je u jednoj ruci zelenu zastavu, jaše ovde putem ispod groblja i sve viče ’’vataj četnike žive’’... Bomba je pukla kraj mene, izrešetali me geleri... U podrumu kuće blizu raskrisnice u Zalazju ubijena je Radinka Cvetinović, malo dalje, tamo iza one kose Desanka Cvetinović, tamo je ubijen Svetozar... Ovo su ruševine kuće Borisava Rakića, a ovo Desimira Cvetinovića, skoro su u njoj nadjene kosti četvoro ljudi koji su unutra živi izgoreli na Petrovdan 1992. Ko zna, možda u ruševinama kuće još ima kostiju nesretnika koje su tu sustigli Orićevi ljudi onog dana – svedočio je Kuriru 2006. godine jedan od meštana Zalazja.
­

Naser je vodio tu akciju, mnogo ljudi videlo ga je tog dana u Zalazju kako komanduje. Vodio je i tu akciju i mnoge druge, dvadeset srpskih sela oko Srebrenice je tokom 1992. i 1993. godine sravnjeno sa zemljom – kaže ovaj svedok.

Sa M. iz Ježeštice razgovarali smo takodje 2006. godine. Svi njegovi stradali su 8. avgusta 1992. godine kada su Orićeve snage napale selo Ježešticu. Akciju je vodio jedan od Orićevih najbližih saradnika. Mom bratu odsekao je
glavu i odneo u Srebrenicu a Naser mu tamo, čuo sam, za to dao džak brašna. Tog dana u Ježeštici ubijeno je deset divila, sve je popaljeno, opljačkano, uništeno. Majčine kosti ujak je našao tek posle pola godine, daleko u šumi, tela braće ja sam našo na kućnom pragu. Pitam se od tada jesu li moja braća nekoga ubili, nekome naneli zlo, zašto su pobijeni na prvdi boga – pirčao je Kuriru ovaj svedok.