Nekadašnji šefa DB tvrdi da mu je onemogućeno da podrobno bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega...

BEOGRAD - Odbrana nekadašnjeg šefa Resora Državne bezbednosti Radomira Markovića podnela je ustavnu žalbu zbog "kršenja prava na odbranu u postupku" koji se protiv njega vodi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Žalba je podneta 26. februara i Ustavni sud je povodom nje formirao predmet, navodi se u pisanoj informaciji tog suda.

Marković od Ustavnog suda traži da utvrdi da mu je povređeno pravo koje mu je kao okrivljenom zagarantovano Zakonikom o krivičnom postupku. On je u istrazi za ubistvo Ćuruvije označen kao organizator tog ubistva, dok su ostali osumnjičeni bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, bivši načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić i pripadnik službe Miroslav Kurak, koji je u bekstvu. Mediji su preneli da u žalbi Marković tvrdi da mu je onemogućeno da podrobno bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega.

Takođe navodi da mu je uskraćeno pravo na odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, kao i da ispituje svedoke optužbe jer ga i pored brojnih zahteva ne dovode iz Požarevca, gde izdržava kaznu od 40 godina zatvora, u Beograd kako bi prisustvovao saslušanjima svedoka. Saslušanjima svedoka u Tuzilaštvu za organizovani kriminal inače prisustvuju osumnjičeni Milan Radonjić i Ratko Romić, koji su u pritvoru od hapšenja 13. januara.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.
Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.