MILE NOVAKOVIĆ: Ubistvo Đinđića nije bilo moguće bez Legije i JSO!

Bez Legijine pomoći i bez JSO koji je bila ogromna podrška “Zemunskom klanu”, teško da u Srbiji može da se desi nešto poput onoga što se desilo 12. marta 2003. godine kada je ubijen Zoran Đinđić, kaže pukovnik policije u penziji Mile Novaković

Novaković je nedavno promovisao knjigu "Državo, ruke uvis!" koja opisuje atentat na premijera Zorana Đinđića. Inspiraciju da napiše knjigu, Novaković je našao u spisima policijske istrage koju je vodio, a koje je sačuvao po predlogu tadašnjeg specijalnog tužilaca Jovana Prijića.

Proišle godine u ovo vreme izašla je prva Novakovićeva knjiga "Otmice" u kojoj je opisao formiranje "Zemunskog klana", njihovu saradnju sa komadantom JSO Miloradom Ulemekom Legijom i otmicama javnih ličnosti koje su zajedno organizovali.

On podseća da je “Zemunski klan” imao jedan motiv za ubistvo premijera – strah od hapšenja usled opsežnih priprema za udar na organizovani kriminal u Srbiji, dok su Milorad Ulemek Legija i Jedinica za specijalne operacije imali drugi motiv – da će država navodno da hapsi sve pripadnike JSO koji su prošli kroz ratove.

“Legija je imao posebni strah, jer se non stop pričalo da će i on biti uključen u krivičnu prijavu za Ibarsku, što je bilo i očekivano”, podseća Novaković i objašnjava da je pripreme za atentat ubrzao raskol između “Zemunskog” i “Surčinskog klana”, kada su “zemunci” pokušali da ubiju Ljubišu Buhu Čumeta, nakon čega ih je on pritiskao preko medija, otrivajući da su oni ubice, otmičari i prodavci droge.

Novaković podseća da je za uspon “zemunaca” zaslužan upravo Ljubiša Buha Čume.

“Oni su bili neprimetni kriminalci, bavili su se krađom automobila i prodavali narkotike na sitno. Kad se pojavio Čume, to je bila njihova stepenica za ulazak u drušvo ozbiljnijih kriminalaca. Navodne zasluge za 5. oktobar prisvojio je Čume, jer je on imao kontakte sa političarima. On je preko Dragoljuba Markovića napravio kontakt sa opozicijom pre 5. oktobra. I upravo je Čume napravio taj kontakt između Đinđića, i Legije i Boška Buhe gde su oni rekli da ako se narod odlučio za promene, da se oni više neće mešati. I oni se stvarno nisu ni mešali. Tu je taj doprinos Čumeta”, objašnjava Novaković.

On kaže da su “zemunci” posle izlaska iz zatvora 2001. naglo ojačali, a naročito krajem te godine kada je održan protest JSO koji je pokazao da oni državi mogu da naprave veliko zlo ako hoće.

“Onda su oni u svojim glavama, praveći kontakte sa raznoraznim ljudima iz politike stekli uverenje da ih većina prihvata, i prihvatala ih je zbog Legije. U mesecima pre ubistva Đinđića, imali su kontakte sa Acom Tomićem, Radetom Bulatovićem, Šešeljem. Oni su ih sada više prihvatali nego oni za koje su se navodno izborili 5. oktobra, a koji su im okrenuli leđa”, kaže Novaković i navodi kako se vođa zemunskog klana Dušan Spasojević posle svakog susreta sa Radetom Markovićem, Radetom Bulatovićem ili Acom Tomićem, hvalisao kako su sada “jači od države”, a tako je bilo naročito posle protesta JSO, kada su se vođe “Zemunskog klana” čak i ljutile što se protest završio tako brzo i što nije došlo do većih promena, poput smene ministra policije Dušana Mihajlovića.

“Novac im je dao im lažnu moć i snagu, i onda su 2002. otmicom Milije Babovića došli do mnogo para i neposredno posle toga su pokušali da se otarase Čumeta.

Policija je u jednom periodu 2001. prisluškivali pripadnike “Zemunskog klana”, kaže Novaković i navodi da je na osnovu tih razgovora bilo očigledno da se oni mešaju u postavljene ozbiljnog policajca u SUP-u u 29. novembra. “Zemunci” su se tokom razgovora bunili zašto Spasojević to dozvoljava, zašto ne postavi nekog svog čoveka, na osnovu čega je bilo jasno da su oni već tada imali uticaja na policiju.

“Načelnik SUP-a Beograda bio je Boško Buha, a navodno oni su doprineli da Buha bude načelnik SUP-a Beograd, i od njega su očekivali na kraju mnogo i on je ubijen pod, za mene, neraščišćenim okolnostima. Postoji ozbiljna priča da je ‘Zemunski klan’ ubio Boška Buhu, ali ostaje da se vidi šta će biti s postupkom koji se trenutno vodi protiv Makine grupe (koja je optužena za to ubistvo)”, kaže Novaković.

Kada je reč o samom atentatu na premijera, Novaković objašnjava da su izvršioci našli kancelariju Geozavoda u Ulici admirala Geprata i da su “tri dana tamo čučali od devet, pola deset do tri, i čekali. U to vreme se Đinđić slabo pojavljivao u Vladi zbog povrede i sastanke je uglavnom obavljao kod kuće, ali je 12. marta zbog važnog sastanka došao u Nemanjinu, i tada se dogodilo ubistvo.

Novaković kaže da su Zvezdan Jovanović i njegovi saradnici tih dana bili prerušeni u molere, da su sa sobom čak nosili kante i molerski alat. Kada bi došli u zgradu, pozdravili bi portira na ulazu koji nije imao dužnost da ih nešto posebno proverava ili legitimiše, i nastavili bi pravo u kancelariju. Uglavnom bi se tamo zadržavali sve vreme, jer su gledali da se mnogo ne kreću po zgradi.

“Srećom ili nesrećom sam učestvovao u svemu ovome što smo dosad pričali i na kraju je mene i (načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba) Milovića snašlo da njega (Zvezdana Jovanovića) saslušavamo. Taj razgovor je trajao više dana, i na kraju smo odobrovoljili Zvezdana. Prvi dan nije hteo da razgovara uopšte, drugi dan je nešto bilo bolje zato što smo došli sa konkretnim stvarama - svakog dana smo imali nove svedoke i činjenice, tri, četiri ozbiljna svedoka su opisali događaje, i Zvezdanu smo predočavali to. Trećeg dana mu je tužilac Jovan Prijić objasnio šta ga čeka i vidim da mu se ta priča dosta dopala, i kad smo odlazali taj treći put videli smo da je atmosfera dosta drugačija. Omogućili smo mu da razgovara sa suprogom koja mu je rekla da ih policija čuva i da im ne preti opasnost. Tamo smo postavili policiju koja je čuvala njegovu porodicu. Kad kreneš da priznaš tako nešto nije lako na početku razgovora, kasnije se on opustio i pričao o mnogim razlozima. Tu noć je on nas zvao preko komandira straže i znali smo da hoće da nam kaže nešto važno. Došli smo kod njega oko ponoći i do ujutro zavšrili razgovor”, priseća se Novaković.

Problem je, međutim, bio što su oni od Jovanovića uzeli iskaz kao policajci, a on je svoje navode morao da ponovi pred tužiocem. Otežavajuća okolnost je bila što je celo Jovanovićevo priznanje već narednog jutra procurelo u medije. Novaković kaže da Jovanović srećom u zatvori nije mogao da prati medije, pa je celu priču ponovio pred tužiocima.

“Njegova priča je bila prelomna. On to nama ponavlja posle nedelju dana u kameru, vodimo ga na pokazivanje svih mesta. Vodio nas je na Bubanj potok, pa kod Skupštine, hale Limes - tamo nam je pokazao mesto i objasnio celu situaciju šta se tamo dogodilo, pa na Frušku goru gde je upucavao pušku kojom je ubio premijera i gde smo našli čauru koja se poklapa sa onom kojom je ubijen prmeijer”, kaže Novaković.

On otkriva i da je “Zemunski klan” nakon raskola sa Čumetom, prvobitno imao ideju da ubije Vladimira Popovića ili Čedomira Jovanovića. Čak su i, kako kaže saznali, da se Jovanović šiša u “Hajatu”, pa su iznajmili stan prekoputa hotela odakle bi u Jovanovića pucali snajperom. Pored toga, planirali su da postave eksploziv na putu ka Jovanovićevoj kući. Ipak, kada su se upitali šta bi dobili ubistvom Jovanovića ili Popovića, prešli su na drugi plan - da ubiju premijera Đinđića.

Objašnjavajući kako se poternica za ubicama premijera Đinđića pojavila tako brzo, Novaković kaže da se na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, te večeri posle ubistva premijera, većalo šta da se radi, a da je prvu ideju da su pripadnici “Zemunskog klana” odgovorni za atentat dao tuižilac Prijić, koji je već pripremio da uslove da oni budu uhapšeni. Novaković kaže da su policajci tu priču koju je izneo Prijić podržali, a da ju je onda prihvatio Vladimir Beba Popović. Poternica napravljena iste večeri, a budući da je hapšenje “Zemunskog klana” već bilo planirano jedino novo lice bio je Legija, koji se pojavio na vrhu optužnice, a čije hapšenje u ranijoj akciji nije bilo planirao. Novaković kaže da to veče nije bilo nimalo lako, naročito jer su se pojedini političari pitali šta ako se Legija naoruža i dođe u Vladu.

Novaković kaže da i dalje nema zadovoljavajućeg odgovora zašto pripadnici “Zemunskog klana” nisu uhapšeni ranije, budući da je istraga protiv njih bila već uveliko u toku i da su postojali brojni dokazi koji su ih teretili za razna krivična dela, čime bi možda bilo sprečeno ubistvo premijera.

On kaže da je i u iskazu pred Koraćevom komisijom rekao da se kao policajac oseća odgovrnim, “jer se u naše vreme dozvolilo da bude ubijen premijer”.

Kada je reč o trenutnoj poziciji “Zemunskog klana”, Novaković kaže da ta kriminalna grupa više ne postoji, da ih je polovina poubijana, a ostali su u zatvoru, a čak je i Luka Bojović u zatvoru i nema tu moć koju je imao.

Novaković je na kraju konstatovao da bez Legijine pomoći i bez JSO koji je bila ogromna podrška “Zemunskom klanu”, teško da u Srbiji može da se desi nešto poput onoga što se desilo 12. marta 2003. godine.

Izvor: B 92