Prema pravilima Tribunala, optuženi može biti pušten na privremenu slobodu isključivo ako sam to zatraži i priloži garancije svoje zemlje da će ga vratiti na nastavak procesa

HAG - Haški tribunal pozvao je optuženog Vojislava Šešelja da se izjasni o mogućnosti da bude privremeno oslobođen do izricanja presude.

U jutros objavljenom dokumentu, raspravno veće pozvalo je Šešelja, ali i tužilaštvo, da dostave svoje poglede "na mogućnost puštanja optuženog na privremenu slobodu".

vojislav-seselj.jpg
Reuters 

Sudije očekuju Šešeljev odgovor u roku od sedam dana pošto on dobije srpski prevod odluke. Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) naznačio je da je poziv stranama upućen zato što u ovom trenutku nije moguće "odrediti tačan datum izricanja presude" pošto je novi sudija Madaje Nijang (Madiaye Niang) zatražio dodatno vreme da se upozna sa čitavim predmetom. Prema pravilima Tribunala, optuženi može biti pušten na privremenu slobodu isključivo ako sam to zatraži i priloži garancije svoje zemlje da će ga vratiti na nastavak procesa. U prošlosti, Šešelj je odbijao mogućnost da podnese zahtev za puštanje na privremenu slobodu, tvrdeći da nikada neće tražiti garanciju "izdajničkog režima u Beogradu".

Visoki funkcioner SRS Nemanja Šarović kaže da Šešelj sigurno neće tražiti garancije iz zvaničnog Beograda.

Vojislav Šešelj nema razloga da traži garancije države jer je tribunal dužan da vodu računa o pritvoru, kaže Nemanja Šarović, visoki funkcioner Srpske radikalne stranke. Šarović, međutim kaže da raspravno veće može da odluči da pusti Šešelja i bez garancija i dodaje da lider SRS 11 godina unazad nikada nije tražio garancije "izdajničkih vlasti".

Jednom prilikom, Šešelj je kazao da bi garancije mogao tražiti jedino od "prijatelja srpskog naroda" poput bivših lidera Severne Koreje Kim Džong-ila ili libijskog vođe Moamera el Gadafija. Nekoliko puta, međutim, lider radikala je usmeno od raspravnog veća tražio da mu "ukine pritvor" u kojem je, po njegovoj oceni "neopravdano" već 11 godina, ali je Tribunal odbio da razmotri taj predlog, ocenjujući da nije proceduralno ispravan.

Sud je početkom juna odbio Šešeljevu žalbu na prvostepenu odluku o nastavku procesa sa novim sudijom, posle izuzeća sudija Frederika Harhofa (Harhoff) na zahtev samog Šešelja. U januaru ove godine, Šešelj je u žalbi zatražio da ga Tribunal ili oslobodi ili da suđenje počne ispočetka. Šešelj, po odluci apelacionog veća, nije dokazao da je raspravno veće počinilo grešku kada je odlučilo da proces nastavi pošto se novoimenovani sudija Nijang, koji je zamenio izuzetog Harhofa, upozna sa predmetom, čitajući spis čitavog procesa i pregledajući video snimke iskaza svedoka, iako je to "bez presedana" u praksi suda. Odbacujući tvrdnju optuženog da je prekršeno i njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, apelaciono veće ocenilo je da činjenica da je Šešelj bez presude u pritvoru skoro 12 godina, "nije predrasuda prema njemu, sama po sebi".

Odluči o odbijanju Šešeljeve žalbe suprotstavio se sudija Kofi Kumelio Afanđe, koji je naznačio da striktna primena pravila Tribunala nalaže poništavanje ne samo odluke o nastavku suđenja nego i čitavog procesa. U zaključku svog suprotnog mišljenja, sudija Afanđe naglasio je da bi apelaciono veće Tribunala trebalo da poništi odluku o nastavku procesa Šešelju s novim sudijom i proceni da li je ispravnije održati novo suđenje ili u potpunosti odbaciti predmet protiv lidera Srpske radikalne stranke. Po sudiji Afanđeu, argumenti u korist odbacivanja čitavog dosadašnjeg procesa "neznatno pretežu" nad argumentima u korist novog suđenja. Na Šešeljev zahtev, posebno veće Tribunala je krajem avgusta prošle godine izuzelo sudiju Harhofa zbog pristrasnosti, u trenutku kada je izricanje presude bilo zakazano za 30. oktobar 2013, pošto je izvođenje dokaza bilo okončano u martu.

haski-tribunal-beta-ap.jpg
Beta Ap 

Harhof je, po toj odluci, izuzet zato što je pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda". Neslaganje sa odlukom o izuzeću, potom su izrazile preostale sudije Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) i Flavija Latanci (Flavia Lattanži), koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".

Posebno veće Tribunala na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa. Umesto Harhofa, u pretresno veće je postavljen sudija Nijang iz Senegala. Uprkos Šešeljevom protivljenju, raspravno veće u novom sastavu odlučilo je da presudu izrekne nakon što sudija Nijang pročita spis i pregleda video snimke iskaza svedoka. U januaru ove godine, sudija Nijang najavio je da će mu za taj posao biti potrebno "najmanje šest meseci", a po današnjoj odluci, potom je zatražio dodatno vremen. Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje lideru radikala počelo je u novembru 2007. U završnoj reči, u martu prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji nije izvodio dokaze odbrane, da bude oslobođen.

vojislav-seselj.jpg
AP Photo 

U međuvremenu, Šešelj nije izvođen pred sudije, a, prema članovima njegove porodice, oboleo je od tumora na debelom crevu i podvrgnut je operacijji. O Šešeljevom zdravstvenom stanju, Tribunal odbija da govori zato što Šešelj nije dao dozvolu da se podaci o njegovom zdravlju objavljuju. U pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica koja ga tereti za zločina nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Krasić: Hitno ukidanje pritvora

Lider SRS Vojislav Šešelj, će povodom najnovije odluke pretresnog veća Haškog tribunala zauzeti stav da mu se, umesto puštanja na privremenu slobodu mora hitno ukinuti pritvor, izjavio je danas funkcioner SRS Zoran Krasić.

On je rekao da Komitet za odbranu Šešelja smatra i da bi njihov lider kao jedino ograničenje u slučaju ukidanje pritvora mogao da prihvati da ne napušta teritoriji Srbiju.Krasić je naveo i da bi u tom slučaju Šešelj u Srbiji govorio na javnim skupovima i televizijama i kritikovao rad Haškog tribunala "jer su to njegova građanska prava i ne bi dozvolio da mu ih bilo ko ograničava".

Komitet za odbranu Šešelja smatra da će povodom najnovije odluke Pretresnog veća lider radikala zauzeti stav da je "prava i jedina tema pritvor koji se hitno mora ukinuti a ne privremeno puštanje na slobodu", preneo je Krasić.On je objasnio da je "privremeno puštanje tema pre nego što počne suđenje ili u puzama suđenja a da sada posle 11 godina pritvora i 27 meseci nakon izvršenja završnih reči pritvor mora da se ukine".

"Nakon ukidanja pritvora Šešelj bi mogao samo da prihvati jedno ograničenje - da ne putuje nigde van Srbije", rekao je Krasić, koji je predsednik Komiteta za odbranu Šešelja.On je naveo i da će Šešelj "ako se pusti na slobodu sigurno držati javne skupove, davati intervuje novinama. gostovati na televiziujama, slobodno se kretati po celoj Srbiji i kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud.

"To su njegova građanska prava i (Šešelj) neće dozvoliti da mu ih bilo ko ograničava pod bilo kakvim kakvim izugovorom", rekao je Krsić.Prema njegovim rečima, Komitet za odbranu Šešelja očekuje da će odluka na ovu temu biti doneta u roku od desetak dana.

U odluci sudskog veća Haškog suda na čelu sa predsedavajućim sudijom Žan Klod Antonetijem se precizira da je ovu odluku donelo uzimajući u obzir više razloga, među kojima je i narušeno zdravstveno stanje optuženog.