Milošević je nem čitao izveštaj u kojem je pisalo da njegova supruga redovno ide na ručak s Englezima i Amerikancima

Politički saborci dr Mirjane Marković i danas prepričavaju kako je njihova šefica tokom devedesetih, u vreme JUL, bar jednom nedeljno imala prijeme i ručkove s „nekim Englezima“, Amerikancima...

- Nije to bio slučaj samo s Mirom, pogledajte gde su danas Goran Matić, Ljubiša Ristić i drugi... Većina ih je u Engleskoj ili s njima imaju neke poslove, a svi su bili zakleti levičari, nastavljači originalnih ideja komunizma - kaže jedan od malobrojnih preostalih u zgradi bivše Ulice Đuro Đaković u Beogradu, gde je i dan-danas sedište nekada moćne partije.

Informacija iz vojske

Respektabilna služba kakva je bila RDB pomno je pratila sva dešavanja. Briga o nacionalnoj bezbednosti je bio njihov prevashodni zadatak, ali saradnička mreža je u jednom trenutku dostavila nešto veoma iznenađujuće i opasno izazovno po sve njih.
- Dobili smo informaciju da nam jedan oficir vojske (M. D.) može dati veoma interesantne podatke, a koji su se ticali predsednikove supruge i njenih sastanaka sa Englezima - priča operativac ondašnjeg RDB Srbije.

- Bili smo pomalo zbunjeni, ali rešeni da saznamo sve i da istinu tog slučaja isteramo kako znamo i umemo! Ovaj oficir se bunio, protivio „saradnji“, ali smo posle nekoliko dana uspeli da ga „ubedimo“ da je to u interesu svih nas! I on je sve ispričao i dao pismeni iskaz! Bili smo zadovoljni, kako i ne bismo, ali...

Pred službenicima RDB sada je bio drugi problem, možda veći nego ovaj pređašnji. Kome i na koji način to saopštiti, odnosno kome proslediti te podatke.
- Pala je odluka da o tome treba da obavestimo predsednika Miloševića i nikoga drugog! Ali ko će tako nešto za njegovu suprugu, koju je obožavao (to smo svi u Službi znali), da mu saopšti? Odnosno da mu na sto stavi jednu takvu belešku Službe...

Prećutati nešto takvo Služba nije htela, ali je isto tako ispao veliki problem ko i na koji način da mu to saopšti. Onda je odlučeno da mu jedan od šefova tokom dostavljanja redovnih dnevnih izveštaja i naših procena bezbednosti i to gurne na sto! Mimo šefa kabineta ili bilo koga drugog iz Miloševićevog okruženja. Strah nas je bio da, ako se jedan takav izveštaj dostavi posredstvom posrednika iz Miloševićevog okruženja, „slučajno ne zaluta“, ne ode njemu u ruke, nego nekome spolja ko bi to mogao strašno da zloupotrebi.

Sloba se zacrveneo

- Nisam imao nikakvu dilemu, nego sam mu jednostavno ovaj izveštaj stavio na sto, tačno ispred njega - govorio je kasnije kolegama čovek koji je „vruću stvar“ odneo predsedniku lično.
- Šta je to? - samo je kratko prozborio Milošević i odmah se udubio u čitanje datog izveštaja.

- Netremice je zurio u tekst, skoro da ga je gutao bez ijedne izgovorene reči komentara ili ičega drugog - prisećao se „debejac“ susreta s Miloševićem.
- Malo se zacrveneo, ali i dalje nije progovarao ništa. Sve je to trajalo dva-tri minuta, da bi me u jednom trenutku kratko pogledao i rekao: „Možeš da ideš...“
Izašao je iz kabineta Miloševića. I to je bilo sve. Niti Milošević, niti je iko drugi ikada posle toga išta saopštio Službi u vezi s ovom beleškom. Niti jedan jedini komentar Miloševića. Kao da ga nije ni video. Time je i Služba kompletan slučaj stavila ad akta...